Архелај I Македонски (грч. Αρχέλαος Α' της Μακεδονίας) био је македонски краљ од 413. пре Христа до 399. пре Христа. Био је способан владар, познат по великим реформама администрације, војске и трговине. Био је значајан атински савезник опскрбљујући их дрвеном грађом за бродове. Престолницу је преместио из Еге у Пелу, која је постала важно културно седиште где су једно време живели песници попут Еурипида или сликари попут Зеуксида.
Статер краља Архелаја
Крвав долазак на власт[]
Према Платону био је син македонскога краља Пердике II и једне ропкиње, па је према томе био Пердикин незаконити син.[1] Домогао се трона након убојства свога стрица Алкете, Алкетинога сина и седмогодишњега полубрата, који је био легитимни Пердикин син и наследник.[2] Осигурао се оженивши се маћехом Клеопатром.
Атински доброчинитељ[]
Атини је након катастрофалнога окончања Сицилијанске експедиције 413. пре Христа била потребна нова флота. Требало им је много квалитетне грађе за бродове, а Македонија је у то доба била главни снабдевач квалитетним дрветом. Архелај је тада био у прилици да уцењује. Уместо тога Архелај је био дарежљив и снабдевао је Атињане грађом за бродове. Током 411. пре Христа дозволио је Андокиди да сече велику количину дрвета, коју је Андокида онда продао атинској флоти на Самосу.[3] Током 407/406 пре Христа дозволио је Атињанима да граде бродове у Македонији,[4] па су захвални Атињани због тога Архелају и његовим потомцима дали почасне титуле атинских амбасадора и доброчинитеља.
Опсада Пидне[]
Пидна се 410. пре Христа побунила против Архелаја, па је он онда са великом војском опседао град.[5] У помоћ су му дошле атинска војска и морнарица под командом Терамена, али како се опсада отегла Терамен је отпловио за Тракију.[6] Ипак Архелај је успео да сломи побуну. Да би Пидну одржао у покорности, а обалу под својом контролом одлучио је да поново изгради град на око 4 километра од мора.[7]
Реформа[]
Архелај је започео са многима реформама у Македонији. Почео је да кује нови квалитетнији новац са већим садржајем сребра, али још увек македонски новац је био слабији од новца македонских јужних суседа. Градио је утврђења и просекао је равне путеве значајне за кретање војске.[8] Побољшао је војну организацију, набавио нову војну опрему, унапредио коњицу и хоплитску тешку пешадију више од свих македонских краљева пре њега.[9] Престолницу је преместио из Вергине (Еге) на северу у Пелу у средишњој македонској равни. Пела је представљала добар избор због неколико разлога. Пела је контролисала веома важан пут од запада према истоку, али и од севера према југу.[10] Била је на језеру, имала је луку, а налазила се у веома плодној равници.[11]
Култура[]
Архелај је био поборник културе и имао је веома јаке културне и уметничке контакте са јужним деловима Грчке. У новом двору у Пели угошћавао је познате грчке песнике, трагичаре, попут Аргетона и Еурипида. На његов двор долазили су музичари и сликари, попут славнога Зеуксида из Ефеза. Еурипид је за време свога боравка у Македонији (410. пре Христа до 408/407 пре Христа ) написао трагедију Архелај о митском оснивачу династије Аргеада. Архелај је реорганизовао македонску верзију Олимпијских игара у Диону. У време Олимпијских игара одвијала су се музичка и атлетска натецања, која су привлачила најславније уметнике и атлете из целе Грчке. Архелај је био један од такмичара, па је једном победио у тетрипону на Олимпијским и Питијским играма.
Савез са Алимејом[]
Архелај је своју старију ћерку дао краљу Алимеје, а млађу је дао његовом сину Аминти II, са циљем да се избегне борба за власт између рођака, односно реприза Архелајевога успона на трон.[12] Архелај је хтео да обезбеди сигуран трон за свога сина Ореста. Други разлог је била подршка, коју је од њих очекивао у рату са краљем Линка Арабејем и са Илиром Сиром.[13]
Смрт[]
Према Диодору један од краљевих пажева Кратер убио је у лову Архелаја[14] 399. пре Христа. Међутим према Аристотелу постојало је неколико убојица, који су убили због освете.[15] До тога тренутка Архелај је успео да од Македоније створи значајну и снажну силу. Тукидид је истицао да је Архелај за Македонију учинио више него сви његови претходници заједно. Међутим након Архелајеве смрти уследила је грчевита борба за власт. Архелајева сина Ореста убио је стриц Ероп. Од 399. пре Христа до 393. пре Христа сменила су се четири владара Македоније: Орест, Ероп, Еропов син Паусаније и Аминта II. На крају је на власт дошао Аминта III.
| Претходи: Пердика II |
Краљ Македоније Архелај I Македонски 413–399 пре Христа |
Следи: Орест |
Литература[]
- Тукидид, Пелопонески рат, превод Душанке Обрадовић, Admiral Books, Београд 2010, ISBN 978-86-84983-72-7
- Диодор са Сицилије
- Аристотел, Политика, Загреб 1988
- Joseph Roisman, Classical Macedonia to Perdiccas III, A Companion to Ancient Macedonia, Edited by Joseph Roisman and Ian Worthington, Blackwell Publishing Ltd 2010, ISBN 978-1-4051-7936-2
Референце[]
Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на
[Српску енциклопедију]