Историјска енциклопедија
Register
Advertisement

Аул Атилије Серан (лат. Aulus Atilius Serranus) је био римски војсковођа, политичар и конзул 170. пре Христа.

Адмирал флоте пред Римско-сиријски рат[]

Изабран је за претора 192. пре Христа.[1] Био је изабран за претора Даљње Хиспаније. Међутим, Сенат је ванредном одлуком изменио провинције.[2] Понекад се мисли да је до промене одлуке дошло због изненадних вести о томе да је Антиох III Велики извршио инвазију Грчке. Међутим те вести су могле да стигну тек средином године. У сваком случају Сенат је Атилију Серану доделио Македонију и римску флоту, са наређењима да изгради 30 пентера, да их опреми савезничким морнарима и да их онда пошаље на Пелопонез.[3] Требали су да ратују против спартанскога краља Набида.[4] Требао је да пружа подршку и заштиту римским савезницима, посебно против спартанскога краља Набида,[5] који је међутим умро пре доласка претора. [6]

Заробљава један конвој[]

На почетку Римско-сиријскога рата Аул Атилије је између Еубеје и Андроса пресрео велики конвој, који је превозио снабдевање за Антиохову војску.[7] Део бродова је потопио, део је заробио, а заробљено жито је поделио Атињанима и осталим савезницима.[8] У Пиреју је 191. пре Христа флоту предао новоме адмиралу римске флоте Гају Ливију Салинатору, а сам се вратио у Рим.[9]

Урбани претор[]

Аул Атилије је 173. пре Христа изабран за урбанога претора.[10][11] Одредио је десеточлану комисију са задатком да колонистима подели освојену земљу на лигурској и галској територији.[12] Као урбани претор супроставио се конзулу Марку Попилију Ленату, који је напао и поробио мирно лигурско племе Стателата.[13] На његово инзистирање Сенат је одлучио да конзул Марко Попилије Ленат треба да Стателатима врати имовину, оружје, новац и да их ослободи ропства.[14] Представници Антиоха IV Епифана појавили су се у Риму и извињавали су се због кашњења у исплати ратне штете по одредбама мира из Апамеје. Антиох IV Епифан је тада исплатио сву ратну одштету, а поред тога поклонио је Риму 500 либри златнога посуђа. Римски Сенат је био задовољан, па је тражио од Аула Атилија Серана да са Антиохом IV Епифаном обнови споразум, који је Рим раније склопио са његовим оцем Антиохом III Великим.[15]

Дипломатска активност у Грчкој и Македонији пред Трећи македонски рат[]

Аул Атилије Серан је са Квинтом Марцијем Филипом, Публијем Корнелијем Лентулом, Сервијем Корнелијем Лентулом и Луцијем Децимијем био 172/171 пре Христа један од римских изасланика у Грчкој.[16] Квинт Марције Филип и Аул Атилије Серан су требали најпре да посете Епир, Етолију и Тесалију, после тога да испитају расположење у Беотији и Еубеји и да онда оду на Пелопонез.[17] Циљ је био придобијање савезника пред Трећи македонски рат са Персејем. Најпре су се састали са Епирцима, који су показали да су на римској страни пославши 400 војника као гарнизон у Оресте.[18] У Етолији су причекали да на власт дође проримски расположен Ликиск, а у Тесалији су били дочекани као савезници. На целом походу Аул Атилије Серан је пратио Квинта Марција Филипа, који је играо главну улогу. Квинт Марције Филип се онда састао са Персејем, кога је успео да обмане дајући му наду да се рат може избећи и на тај начин је спречио Персеја да започне рат, када римска војска још није била довољно спремна.[19] У Беотији је Квинт Марције Филип вештом политиком успео да раздвоји Беоћане и разбије Беотски савез, који је био важан македонски савезник.[20] Аул Атилије Серан и Квинт Марције су након тога отишли у Аргос где су се састали са Ахајцима, са којима су постигли договор да Ахајци са 1.000 војника обезбеде Халкиду.[21][22]

Заузима Ларису[]

По повратку у Рим Квинт Марције Филип и Аул Атилије Серан обавестили су Сенат о својој мисији у Грчкој и Македонији, а нарочито су се хвалили како су обманули Персеја примирјем и надом у постизање мировнога споразума.[23] Хвалили су се и како су вешто поделили Беотијски савез, тако да више неће бити у стању да подржава Македонију. Сенат је Аула Атилија послао 171. пре Христа да пре истека примирја са Персејем са 2.000 војника заузме Ларису у Тесалији и тако спречи да главни град Тесалије не падне под Персејеву контролу.[24]

Конзул[]

Изабран је за конзула 170. пре Христа заједно са Аулом Хостилијем Манцином. Као провинцију добио је Лигурију и Цисалпинску Галију. У Лигурији се није дешавало ништа вредно спомена, тако да је Аул Атилије повукао војску након само два месеца боравка у Лигурији.[25]

Претходи:
Публије Лициније Крас и Гај Касије Лонгин
Конзул Римске Републике
заједно са Аулом Хостилијем Манцином
170. пре Христа

Следи:
Квинт Марције Филип и Гнеј Сервилије Цепион


Литература[]

Референце[]

  1. Ливије 35.10
  2. Ливије 35.20
  3. Ливије 35.20
  4. Ливије 35.20
  5. Ливије 35.22
  6. Ливије 35.37
  7. Ливије 36.20
  8. Ливије 36.20
  9. Ливије 36.42
  10. Ливије 41.28
  11. Ливије 42.1
  12. Ливије 42.4
  13. Ливије 42.8
  14. Ливије 42.8
  15. Ливије 42.6
  16. Ливије 42.37
  17. Ливије 42.37
  18. Ливије 42.38
  19. Ливије 42.41-43
  20. Полибије 27.1,2
  21. Полибије 27.2
  22. Ливије 42.44
  23. Ливије 42.47
  24. Ливије 42.47
  25. Ливије 43.9

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Advertisement