Аул Постумије Албин Луск (лат. Aulus Postumius Albinus Luscus) је био римски војсковођа и политичар. Као конзул 180. пре Христа водио је рат против Лигура. Као цензор истакао се великим чисткама сенатора и бројним јавним радовима.
Лигурија
Садржај
Породица[]
Његов отац и деда имали су исто име Аул Постумије Албин. Изгледа да је његов деда био Аул Постумије Албин, конзул 242. пре Христа. Његова млађа браћа Спурије Постумије Албин Паулул и Луције Постумије Албин били су конзули 174. пре Христа и 173. пре Христа. Надимак Луск добио је због губитка ока. Конзул Спурије Постумије Албин је био њихов рођак.
Рана каријера[]
Верује се да је он Аул Постумије, који је помиње у Римско-сиријском рату.[1] Тада га је Аул Атилије Серан поставио за заповедника Кефалоније, а он је одатле снабдевао Гнеја Октавија војском и бродовима.[2] Изабран је 187. пре Христа за курулнога едила заједно са Публијем Корнелијем Цетегом.[3] Њих двојица организовали су прославу великих римских игара. Изабран је за претора 185. пре Христа.[4]
Конзул[]
Изабран је за конзула 180. пре Христа заједно са Гајем Калпурнијем Пизоном.[5] Оба конзула добила су Лигурију као своју провинцију. Конзулима су одобрене по две римске легије и 3 савезничке легије. Због Пизонове смрти морао се бирати нови конзул. Лигурско племе Апуана није очекивало да ће их напасти проконзули Публије Корнелије Лентул и Марко Бебије Тамфил пре доласка конзула, па су због тога Апуани били изненађени и поражени, а онда депортовани у Самнијум.[6] Аул Постумије је заједно са другим конзулом повео рат против Лигура.[7] Са две легије Аул Постумије је блокирао Лигурима прелазе, одсекао их од снабдевања и присилио их на мир.[8] Другој групи Лигура на планинама сасекао је винограде и спалио жито, па су и они морали да се предају.[9] Други конзул Квинт Фулвије Флак (к. 179. пре Хр.) покорио је и депортовао преостале Апуане.
Изасланство код Дарданаца[]
Дарданци су се 176. пре Христа жалили Римљанима на германско племе Бастарна, које је против њих потакао македонски краљ Персеј.[10] Пошто су се много више плашили Персеја тражили су римску помоћ. Када су се и Тесалци пожалили, онда је Сенат у Македонију упутио посланство у коме је био Аул Постумије.[11] Када су се вратили потврдили су наводе Дарданаца о рату у Дарданији.[12] Иако је Персеј порицао да је он умешан у рат Дарданаца и Бастарна Сенат је одлучио да га упозори да се држи споразума.[13]
Цензор[]
Изабран је за цензора 174. пре Христа заједно са Квинтом Фулвијем Флаком (к. 179. пре Хр.).[14] Били су веома ригорозни, тако да су деветорицу сенатора избацили из Сената.[15] Марка Емилија Лепида су изабрали за принцепса Сената. Извели су многе јавне радови, а побољшали су и путеве користећи се бољим материјалима.[16] У време када је Аул Постумије био цензор његова друга два брата су били конзули, тако да су Спурије Постумије Албин и Луције Постумије Албин били конзули 174. пре Христа и 173. пре Христа. Фулвији су у периоду 179-175. пре Хр. држали највише положаје, а Постумији су након њих држали положаје 174-173. пре Хр. Могуће да се радило и о договору међу њима. Био је именован за децемвира за свете ритуале уместо преминулога Луција Корнелија Лентула.[17]
Касније активности[]
Током 171. пре Христа био је у посланство на Криту да тражи од њих војску за рат са Македонијом.[18] Након римскога освајања Македоније био је један од чланова десеточлане комисије која је требала да заједно са Луцијем Емилијем Паулом надгледа поделу Македоније на клијентске државице.[19]
| Претходи: Публије Корнелије Цетег и Марко Бебије Тамфил |
Конзул Римске Републике заједно са Гајем Калпурнијем Писоном 180. пре Христа |
Следи: Квинт Фулвије Флак (к. 179. пре Хр.) и Луције Манлије Ацидин Фулвијан
|
Литература[]
Референце[]
Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на
[Српску енциклопедију]
