Битка код Дрепана | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Први пунски рат | |||||||
. | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Картагина | Римска република | ||||||
Заповедници | |||||||
Адхербал | Публије Клаудије Пулхер | ||||||
Јачина | |||||||
око 120 бродова | око 120 бродова | ||||||
Губици | |||||||
ниједан | 93 брода потопљена или заробљена. |
Битка код Дрепане представља поморску битку Првога пунскога рата, која се одиграла 249. пре Христа између Картагине и Римске републике. Картагина је победила и заробила је готово целу римску флоту. Обесхрабренима Римљанима је требало седам година да обнове своју флоту.
Садржај
Блокада Лилибаја[]
Римљани су након серије поморских победа постали самоуверени. Победили су и у бици код Мила и у бици код Екнома. Одлучили су да директно нападну Лилибеј, једно од картагињанских упоришта на западној обали Сицилије. Римском флотом командовао је конзул Публије Корнелије Пулхер и он је започео поморску и копнену блокаду Лилибаја. Иако су Римљани победили у неколико поморских битака Картагињани су још увек много боље знали да маневришу на отвореном мору. Током опсаде умало картагињански најамници нису издали Лилибеј и предали га Римљанима.[1]
Понижење римске флоте[]
Картагина је послала Ханибала (Хамилкаров син) са 50 бродова и 10.000 војника да покуша да помогне опседнутима.[2] Римска флота није успела да спречи Ханибала да усред дана уплови у Лилибај и довезе храну и снабдевање опседнутима.[3] Опседнути су добили нову војску, па су покушали да пробију опсаду на копну, али велики напор није уродио плодом.[4] Ханибал је успео да напусти Лилибај и оде до луке Дрепана, удаљене око 21 километар од Лилибаја.[5] Касније су Картагињани послали Ханибала Рођанина, који је сам прошао пуном брзином крај целе римске флоте.[6] Касније су опсађени били охрабрени сталним понижењима, које је трпила римска флота, крај које је Ханибал Рођанин неколико пута улазио и излазио из Лилибаја обавештавајући власти у Картагини и Адхербала у Дрепану. Ханибал Рођанин је научио и друге како да улазе у луку поред целе римске флоте.[7] Бродови у луци Дрепане су стално пробијали блокада Лилибаја и римску опсаду Лилибаја чинили узалудном.
Ноћни напад римске флоте на Дрепане[]
Велики део посаде римске флоте страдао је приликом опсаде Лилибаја, па су због тога из Рима послали 10.000 војника као појачање.[8] Конзул Публије Клаудије Пулхер је одлучио да нападне Дрепане са целом флотом.[9] У Дрепани је командовао картагињански генерал Адхербал. Публије Клаудије Пулхер је са својом флотом испловио по мрклој ноћи да би постигао ефекат изненађења.[10] Римска флота се изненада појавила и улазила је развучена према луки у Дрепану.[11] Пулхер није очекивао да ће Картагињани уопште пружити отпор. Међутим Адхербал је одмах наредио евакуацију луке, да му флота не би била блокирана у луци.[12] Картагињански бродови су напустили луку поред два мала острва јужно од града и заокренули су око острва према римској флоти.[13]
Битка[]
Пулхер је тада схватио да је пропао његов план изненаднога напада, па је наредио својим бродовима да се прегрупишу.[14] Изненадна промена плана довела је и до међусобних судара међу римским бродовима. Већ тада римска флота је била у изузетно неповољном положају. Налазили су се у линији, а обала им је била иза леђа. Картагињанска флота је била у линији, а иза леђа им је било отворено море, па су имали много више маневарскога простора. Адхербал је поред свега осталога успео да окружи римску флоту са леве стране.[15] Уследила је битка у којима су две стране биле у почетку подједнаке. Међутим како је битка трајала предност је све више била на страни Картагињана.[16] Картагињани су имали брже бродове, боље утрениране веслаче, а осим тога имали су предност положаја ближе отворенога мора.[17] Када би се нашли у шкрипцу картагињански бродови би лако умакли на отворено море. Римски бродови, који би се нашли у шкрипцу нису имали где да побегну, јер је иза њих била обала.[18] Римски бродови због ускога простора нису могли ни да ускоче да помогну својим бродовима, који би били у опасности. Неки римски бродови су били потопљени, а неки су завршили на копну. Публије Клаудије Пулхер је са 30 бродова побегао из битке.[19] Картагињани су заробили 93 брода са посадама.[20]
Последице[]
Када се Публије Клаудије Пулхер вратио у Рим организовали су му суђење и једва је избегао смртну казну. Морао је да плати велику новчану казну. Асдрубал је био слављен у Картагини због велике победе. Те године Ханибалов отац Хамилкар Барка успешно је ратовао на Сицилији, а друга римска флота је страдала у олуји. За Римљане ситуација је била тако очајна да су именовали диктатора Аула Атилија Кајатина. Римљани су били толико деморалисани да су тек након седам година изградили нову флоту.
Литература[]
Референце[]
- ↑ Полибије 1.43
- ↑ Полибије 1.44
- ↑ Полибије 1.44
- ↑ Полибије 1.45
- ↑ Полибије 1.46
- ↑ Полибије 1.47
- ↑ Полибије 1.47
- ↑ Полибије 1.49
- ↑ Полибије 1.49
- ↑ Полибије 1.49
- ↑ Полибије 1.50
- ↑ Полибије 1.49
- ↑ Полибије 1.49
- ↑ Полибије 1.50
- ↑ Полибије 1.51
- ↑ Полибије 1.51
- ↑ Полибије 1.51
- ↑ Полибије 1.51
- ↑ Полибије 1.51
- ↑ Полибије 1.51