| Битка код Панорма | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Први пунски рат | |||||||
 Битка код Панорма | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
| Римска република | Картагина | ||||||
| Заповедници | |||||||
| Луције Цецилије Метел | Хасдрубал (Ханонов син) | ||||||
| Јачина | |||||||
| 12.000 пешака | 30.000 120 слонова | ||||||
| Губици | |||||||
| непознато | 20.000 мртвих 120 слонова | ||||||
Битка код Панорма одиграла се 251. пре Христа крај Панорма (Палерма) између Римске републике и Картагине у Првом пунском рату. Римском војском командовао је Луције Цецилије Метел, а Картагињанима је заповедао Хасдрубал. Римљани су победили након што су се због слонова две године уздржавали од битке на равном терену. Победа је охрабрила Римљане за нове битке.
Увод[]
Након сламања побуне у Африци Картагињани су на Сицилију упутили војску под заповедништвом Хасдрубала, сина од Ханона Великога.[1] Хасдрубал је учествовао у бици код Туниса, у којој је римска војска била тешко поражена и морала је да оконча експедицију у Африци. Картагињанима је тада командовао Ксантип од Картагине, а Хасдрубал је много научио од њега. Хасдрубал је пуне две године неометано пустошио подручјем западне Сицилије око градова Лилибеј и Селинунт. Римљани су се две године након битке код Туниса посебно бојали картагињанскога напада слоновима, па се нису усуђивали да се сукобе са њима и избегавали су низије, где је напад слоновима био ефикасан.[2]
Пред битку[]
Хасдрубал је одлучио да нападне римску војску за време жетве око Панорма.[3] Пола римске војске већ је отишло са другим конзулом са Сицилије. Другом половином римске војске тј. са две легије командовао је Луције Цецилије Метел, а циљ је био да штите жито римских савезника.[4] Када се Хасдрубал приближио Панорму ( Палерму ) римска војска није излазила из града, па се Хасдрубал охрабрио и пустошио је житним пољима све до зидова Палерма.[5] Луције Цецилије Метел је осмислио посебну тактику против слонова, који су изазивали највећи страх код Римљана. Своју лаконаоружану војску распоредио је испред зидина и опскрбио их је великим бројем пројектила. Испред зидина су ископани ровови, у које се требала склонити војска након што испали пројектиле на слонове.[6]
Битка[]
Када су картагињанска претходница и слонови прешли реку крај Панорма (Палерма) тада је римска лаконаоружана војска напала пројектилима и повукла се до ровова крај градских бедема.[7] Слонови су кренули даље, али лака војска их је засипала пројектилима, па се онда повлачила у ровове. Слонови су засипани и са градских зидина, па је уследила паника израњаваних животиња. Више нису слушали своје водиче и повлачили су се газећи властиту војску.[8] Када су се слонови повукли картагињанска војска је била у нереду, па је тада Луције Цецилије Метел са римском војском изашао у добром поретку и напао је лево непријатељско крило.[9] Лево картагињанско крило било је потучено до ногу, а након тога уследио је бег целе војске. Римљани су тада заробили све картагињанске слонове.[10]
Последице[]
Хасдрубал је према Орозију изгубио 20.000 војника од укупно ангажованих 30.000.[11] Римљани су заробили 120 слонова и послали су их у Рим.[12] Хасдрубал је након пораза био опозван и у Картагини је набијен на колац. Том победом успостављена је римска надмоћ на Сицилији. Била је то велика прекретница Првога пунскога рата. Тај пораз означио је (са изузетком герилскога рата Хамилкара Барке) крај већих картагињанских копнених похода на Сицилији.
Литература[]
- Полибије,Историје
- Касије Дион
- H. H. Scullard, “Carthage and Rome”,in The Cambr. Ancient History (Cambr. Univ. Press, 1989), vol.7.2, ISBN 0 521 23446 8