Историјска енциклопедија
Register
Advertisement
Битка код Потидеје
Део Пелопонески рат
{{{слика}}}
{{{о слици}}}
Време: 432. пре Христа
Локација: Потидеја на Халкидици
Резултат: атинска победа
Сукобљене стране
Атина Коринт
Потидеја
Заповедници
Архестрат
Калија
Аристеј
Јачина
70 бродова[1]
3.000 хоплита[2]
600 макед. коњаника
савезници
1.600 хоплита
400 лако наоружаних
савезници
Губици
150 људи[3] 300 људи[4]

Битка код Потидеје одвијала се 432. пре Христа између Атине и комбиноване војске Коринта, Потидеје и савезника. Битка је завршила атинском победом. Заједно са битком код Сиботе представља је катализатор Пелопонеског рата.

Потидеја у Делском савезу[]

Потидеја је била коринтска колонија на полуострву Халкидики.[5] Била је чланица Делског савеза, па је плаћала данак Атини[6]. Након битке код Сиботе Атињани су се бојали да ће Коринт или Македонија наговорити Потидеју да се побуни и одметне.[7] Због тога је Атина захтевала од Потидеје да сруше зидине према Пелени, да дају таоце и да Коринћане протерају из града.

Пердика као атински непријатељ[]

Након битке код Сиботе Атина је била у свађи са Коринтом, а нови непријатељ постао им је и некадашњи савезник македонски краљ Пердика II.[8] Атињани су склопили савез са његовим братом Филипом, који је полагао право на трон. Због тога је Пердика постао непријатељ Атињана, па је покушавао да завади Пелопонежане и Атињане.[9] Преговарао је и са Коринтом и наговарао их да покушају побунити Потидеју. Преговарао је и са Халкиђанима на трачкој обали наговарајући их да се побуне против Атине.

Атињани су послали 30 бродова и 1.000 хоплита под заповедништвом Архестрата да ратују против Пердике.[10] Намеравали ад спрече побуну градова, па су наредили заповедницима бродова да узму таоце од Потидеје, да сруше зидине у Потидеји и да пазе на оближње градове да се не би одметнули.

Halkid

Побуна Потидеје[]

Потидеја је послала изасланике у Атину и у Спарту. Покушала је да наговори Атињане да ништа не подузимају. Дуги преговори са Атином нису уродили плодом, а са друге стране Спарта је обећала да ће помоћи у случају да Атињани нападну Потидеју, да ће тада они напасти Атику.[11] Због свег тога заједнички су се побунили Потидеја, Халкиђани и Ботијеја. Пердика је наговорио Халкиђане да напусте градове на мору и да се преселе у Олинт и да га утврде.[12]

Атињани ратују против Пердике у Македонији[]

Када су Атињани стигли са својих 30 бродова на обалу Тракије већ су се побунили Потидеја и остали градови. Атињани нису могли да воде рат и са Пердиком и са одметнутим градовима, па су заједно са Филипом кренули у рат против Пердике.[13] Пошто је атинска војска угрожавала Потидеју и Пердику Коринт је послао своје и пелопонешке добровољце, укупно 1.600 хоплита и 400 лако наоружаних под заповедништвом Аристеја.[14] Атињани су сазнали да против њих долази пелопонешка војска под заповедништвом Аристеја. Због тога су Атињани послали нових 40 бродова и 2.000 хоплита под заповедништвом Калије.[15] Када је стигло појачање атинска војска је већ била заузела Терме и опседала је Пидну у Македонији. Ту су Атињани склопили споразум са Пердиком, да би могли да ратују против Аристеја и Потидеје.[16]

Атињани се враћају према Потидеји[]

Атињани су из Македоније кренули према Потидеји са 70 бродова, 3.000 хоплита, савезничком војском и 600 Филипових македонских коњаника.[17] Потидејани и Пелопонежани су се улогорили на превлаци код Олинта. Пердика је оставио Јолаја као регента у Македонији, а сам се придружио Пелопонежанима.[18]

Битка[]

Аристеј је одлучио да са већином војске чува превлаку, а да Халкиђани, савезници и 200 македонских коњаника остане у Олинту. План му је био да уколико Атињани ударе на већину војске на превлаци да их тада Халкиђани нападну с леђа из Олинта.[19] На тај начин Атињани би се нашли између две војске. Међутим атински заповедник Калија послао је македонске коњанике и део савезника према Олинту да би спречили напад из Олинта.[20] Калија је са већином војске кренуо на Потидеју. На превалци их је чекала непријатељска војска.

Аристејево крило са одабраном коринтском војском натерало је у бег атинску војска, која је била испред њих.[21] Прогонили су доста далеко поражени део атинске војске. Атињани су побеђивали на осталима деловима бојишта, па је поражена потидејска и пелопонешка војска побегла унутар зидина Потидеје.[22] Када се Аристеј враћао из гањања пораженог атинског крила видео је да су Атињани победили осталу његову војску.[23] Једва је побегао до Потидеје. Аристејева војска, коју је оставио у Олинту на почетку битке кренула је да помогне. Међутим македонска коњица их је спречила, а и сама битка је била брзо одлучена, тако да су се без боја вратили у Олинт. У бици је погинуло 300 Потидејана и њихових савезника.[24] Код Атињана било је 150 мртвих, а погинуо је и војсковођа Калија.[25]

После битке[]

Атињани су након тога затворили Потидеју зидом и са стране превлаке и са стране Палене. Затворили су Потидеју са стране Палене када им је стигао Формион са 1.600 хоплита. Након затварања Потидеје Формион је пустошио халкидску земљу. Опсада Потидеје је била повод Атињанима и Пелопонежанима за Пелопонески рат.[26] За време блокаде представници Атине и Спарте састали су се у Спарти и формално је проглашен рат. Опсада је финансијски много коштала Атину

Литература[]

Референце[]

  1. Тукидид 1.61
  2. Тукидид 1.61
  3. Тукидид 1.63
  4. Тукидид 1.63
  5. Тукидид 1.56
  6. Тукидид 1.56
  7. Тукидид 1.56
  8. Тукидид 1.57
  9. Тукидид 1.57
  10. Тукидид 1.57
  11. Тукидид 1.58
  12. Тукидид 1.58
  13. Тукидид 1.59
  14. Тукидид 1.60
  15. Тукидид 1.61
  16. Тукидид 1.61
  17. Тукидид 1.61
  18. Тукидид 1.62
  19. Тукидид 1.62
  20. Тукидид 1.62
  21. Тукидид 1.62
  22. Тукидид 1.62
  23. Тукидид 1.63
  24. Тукидид 1.63
  25. Тукидид 1.63
  26. Тукидид 1.66

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Advertisement