Историјска енциклопедија
Don't have an account?
Register
Register
in: Грчко-персијски ратови, Странице с чаробним ISBN везама
Ћир./lat.

Changes: Битка код Термопила

Back to page
Уреди
Нема описа измене
Ред 22: Ред 22:
 
===Први дан битке===
  
===Први дан битке===
 
Петог дана након персијскога доласка код Термопила Ксеркс је одлучио да коначно нападне Грке, Био је то фактички први дан битке. До тада се Ксеркс надао да ће Грци да побегнусами да побегну из пролаза.<ref>Херодот 7.210</ref> Најпре је против Грка послао Међане и Кисијце против Грка са наређењем да их заробе и доведу пред њега.<ref>Херодот 7.210</ref> Напали су грчку хоплитску фалангу, која се налазила испред фокејскога зида, на најужем делу Термопилскога кланца. Диодор помиње да су Грци стајали у позицији раме уз раме и да су били надмоћнији у војној вештини и због много бећих штитова. Тај Диодоров опис се слаже са описом стандардне грчке хоплитске фаланге, у којој војска чини зид од преклопљених штитова, испред којих су усмерена копља. Фаланга је била ефикасна док год је покривала ширину Термопилскога кланца слабији штитови и краћа копља онемогућабвали су персијску пешадију да се ефиксно бори против грчких хоплита у фаланги. Херодот спомиње да је сваки град биле на окупу и да су се јединице ротирале, тако да би једно време биле распоређене напред, а касније одотрага, са циљем да се одморе.<ref>Херодот 7.212</ref> То говори да је грчка страна имала довољно војске за блокаду пролаза и да има на располагању стално одморне јединице. Грци су убили тако много Међана да је наводно краљ Ксеркс три пута скакао са свога седишта бојећи се за своју војску.<ref>Херодот 7.212</ref> Према Ктесији први вал је сасечен, а при томе су погинула само 2 или три Спартанца. Према Диодору краљ је након тога одлучио да у битку убаци своју најбољу војску, Персијске бесмртнике, елитну јединицу од 10.000 војника.<ref>Херодот 7.211</ref> Међутим ни бесмртници нису успели да се пробију кроз грчку фалангу. Спартанци су показали кавим ратним вештинама располажу, када су почели тобоже да беже, па би се онда вратили и у контранападау побили много Персијанаца.<ref>Херодот 7.210</ref>
  
Петог дана након персијскога доласка код Термопила Ксеркс је одлучио да коначно нападне Грке, Био је то фактички први дан битке. До тада се Ксеркс надао да ће Грци да побегнусами да побегну из пролаза.<ref>Херодот 7.210</ref> Најпре је против Грка послао Међане и Кисијце против Грка са наређењем да их заробе и доведу пред њега.<ref>Херодот 7.210</ref> Напали су грчку хоплитску фалангу, која се налазила испред фокејскога зида, на најужем делу Термопилскога кланца. Диодор помиње да су Грци стајали у позицији раме уз раме и да су били надмоћнији у војној вештини и због много бећих штитова. Тај Диодоров опис се слаже са описом стандардне грчке хоплитске фаланге, у којој војска чини зид од преклопљених штитова, испред којих су усмерена копља. Фаланга је била ефикасна док год је покривала ширину Термопилскога кланца слабији штитови и краћа копља онемогућабвали су персијску пешадију да се ефиксно бори против грчких хоплита у фаланги. Херодот спомиње да је сваки град биле на окупу и да су се јединице ротирале, тако да би једно време биле распоређене напред, а касније одотрага, са циљем да се одморе.<ref>Херодот 7.212</ref> То говори да је грчка страна имала довољно војске за блокаду пролаза и да има на располагању стално одморне јединице. Грци су убили тако много Међана да је наводно краљ Ксеркс три пута скакао са свога седишта бојећи се за своју војску.<ref>Херодот 7.212</ref> Према Ктесији први вал је сасечен, а при томе су погинула само 2 или три Спартанца. Према Диодору краљ је након тога одлучио да у битку убаци своју најбољу војску, Персијске бесмртнике, елитну јединицу од 10.000 војника.<ref>Херодот 7.211</ref> Међутим ни бесмртници нису успели да се пробију кроз грчку фалангу. Спартанци су показали кавим ратним вештинама располажу, када су почели тобоже да беже, па би се онда вратили и у контранападау побили много Персијанаца.<ref>Херодот 7.210</ref>
  +
[[Слика:800px-Thermopylae ancient coastline large.jpg|мини|260px|десно|]]
−  
 
===Други дан битке===
  
===Други дан битке===
 
Другога дана Ксеркс је поново слао пешадију да упорно напада, пошто се надао да ће међу малобројним Грцима бити све више рањених и да ће онда обрана морати да попусти.<ref>Херодот 7.212</ref> Ипак и другога дана персијска војска није имала никаквих резултата сем великога броја погинулих. Ксеркс је на крају обуставио нападе и повукао се у логор.<ref>Херодот 7.212</ref> Касније док је персијски краљ разматрао шта да предузме стигао му је трахинијски издајник Ефијалт, који је краљу открио стазу која кроз планине води до Термопила.<ref>Херодот 7.213</ref> Ефијалт је открио стазу надајући се великој награди од краља.<ref>Херодот 7.210</ref> Због тога акта издаје Ефијалт је постао архетипски издајник у грчкој култури. Ксеркс је онда увече послао Хидарна са војском да по тој заобилазној стази стигне до Термопила.<ref>Херодот 7.215</ref> Према Дидору Хидарн је на располагању имао 20.000 војника за ту мисију. Стаза је водила источно од персијскога логора до гребена планине Аноп. С десне стране су им били обронци планине Ете, а са леве Трехинска брда. Стаза се гранала, па је један крак водио до Алпена.
  
Другога дана Ксеркс је поново слао пешадију да упорно напада, пошто се надао да ће међу малобројним Грцима бити све више рањених и да ће онда обрана морати да попусти.<ref>Херодот 7.212</ref> Ипак и другога дана персијска војска није имала никаквих резултата сем великога броја погинулих. Ксеркс је на крају обуставио нападе и повукао се у логор.<ref>Херодот 7.212</ref> Касније док је персијски краљ разматрао шта да предузме стигао му је трахинијски издајник Ефијалт, који је краљу открио стазу која кроз планине води до Термопила.<ref>Херодот 7.213</ref> Ефијалт је открио стазу надајући се великој награди од краља.<ref>Херодот 7.210</ref> Због тога акта издаје Ефијалт је постао архетипски издајник у грчкој култури. Ксеркс је онда увече послао Хидарна са војском да по тој заобилазној стази стигне до Термопила.<ref>Херодот 7.215</ref> Према Дидору Хидарн је на располагању имао 20.000 војника за ту мисију. Стаза је водила источно од персијскога логора до гребена планине Аноп. С десне стране су им били обронци планине Ете, а са леве Трехинска брда. Стаза се гранала, па је један крак водио до Алпена.

Верзија на датум 3. мај 2011. у 18:20

800px-Jacques-Louis David 004 Thermopylae

Битка код Термопила или Термопилска битка одиграла се августа 480. пре Христа између персијске војске под командом Ксеркса I и савеза грчких градова под командом спартанскога краља Леониде. Одиграла се у исто време када је била и поморска битка код Артемизија. Око 7.000 Грка под командом спартанскога краља Леонтиде блокирало је у уском Термопилском кланцу у централној Грчкој једини пут којим је могла да напредује огромна персијска војска под командом персијскога краља Ксеркса I. Према античким изворима персијска војска бројала се милионима, а према модерним проценама бројке су се кретале између 100.000 и 300.000. Грци су седам дана држали Термопилски кланац. Сама битка трајала је три дана. Пуна два дана много мања војска под командом Леониде успевала је да одбија нападе персијске војске. Трећега дана Грк Ефијалт одао је Персијанцима планински пут, којим је део персијске војске зашао иза грчких линија. Свестан опкољавања Леонида је распустио већину снага и остао је у кланцу са 300 Спартанаца, 700 Теспијаца , 400 Тебанаца и нешто других. Борили су док сви нису изгинули, укључујући и Леониду. Освајање Термопилскога кланца дало је Персијанцима прилику да освоје области све до Коринта, а посебно им је дало могућност напада на Атину. Грчка морнарица се повукла до Саламине.

Друга персијска инвазија на Грчку

Након четири године припрема[1] Ксеркс I је 481. пре Христа почео да са сакупља војску за Другу инвазију Грчке. Персијска војска се у лето и јесен 481. пре Христа окупила у Малој Азији. У пролеће 480. пре Христа[2] Ксеркс је са војском кренуо према Абиду. Преко Хелеспонта је прешао на два понтонска моста. [3] Персијска војска је 3 месеца путовала од Хелеспонта до Терма, На том пути од 600 километара није се суочила са отпором. Зауставили су се у Дориску, где им се придружила морнарица. Грци, који су се спремали за обрану Грчке састали су се у Коринту.[4] Представници Тесалије тражили су да се Грчка брани у Олимпијском кланцу, тако да би Тесалија била заштићена.[5] Пошто су претили да ће у супротном прећи на страну Персијанаца у помоћ им је стигло 10.000 хоплита и запосели су Олимијски кланац. Када су им од македонскога краља стигле вести о јачини персијске војске и о могућности да би персијска војска могла да прође други пролазом онда су се Грци повукли. Тесалци су након тога прели на персијску страну.[6] Након Тесалије много градова северно од Термопила покорило се Персијанцима.

Termopile i Salamina 480.g

Двојна стратегија

На саветовању у Коринту Темистокло је предложио да Грци запоседну кланац Термопиле. Ксерксова војска је могла да дође до јужне Грчке (Беотије, Атике и Пелопонеза) само кроз Термполиски кланац. Кланац се могао лако блокирати, тако да непријатељу не вреди много што има много пута већу војску. Да би спречили персијску моирнарицу да прођу морским путем грчка морнарица је блокирала мореуз код Артемизија. На коринтском конгресу донешена је одлука да се копненом војском брани Термопилски кланац, а Артемизиј грчком морнарицом.[7]

Пред битку

Бројност персијске војске

Херодот тврди да је копнене војске било 2.641.610 војника,[8] а да је било исто толико помоћног особља. Шесник Симонид је говорио о 4 милиона Персијанаца. Ктесија наводи 800.000 Персијанаца.[9] Сматрало се да су Херодот или његови извори имали приступ службеним персијским документима, али ипак модерни историчари сматрају да су те бројке претеране. [10] Сматра се да су победници увећали бројке или да су Персијанци лансирали претеране бројке као дезинформације пред почетак рата. Модерни историчари сматрају да је у Ксерксовом походу учествовало 200.000 до 250.000.[11]

Стратешка и тактичка разматрања

Са стратешке тачке гледишта обрана Термопила представљала је за Грке најбољи начин употребе њихових снага. Док год су могли да спречавају продор персијске војске на југ њима није била потребна одлучна битка, тако да су могли да остану у обрамбеној позицији. Обраном два уска пролаза (Артемизија на мору и посебно Термопила на копну) није више био проблематичан много мањи број грчких војника. Персијска војска се суочавала са проблемима снабдевања огромне војске, па због тога нису могли да остану дуго на истом месту. Персијанци су због тога морали да се или повуку или да напредују, а да би напредовали морали су да прођу кроз Термопиле. С тактичке тачке гледишта Термопилски пролаз је био идеалан за грчки начин ратовања. Хоплиска фаланга је била способна да лако блокира уски пролаз, без ризика да буде обухваћена коњицом са бокова. У пролазу персијска пешадија, која је била лаганије наоружана, није могла да потисне хоплитску фалангу. Најслабија тачка грчке стране биле су тешко проходне планинске стазе, које су водиле преко висоравни, паралелно са Термопилским пролазом и преко којих се могло заћи иза леђа грчке војске у Термопилском пролазу. Иако тај пут није био проходан за коњицу, преко њега је могла да пређе персијска пешадија. Леонида је био свестан те опасности, па је једну јединицу Фочана распоредио по планинама сациљем да се блокирају планинске стазе.

Thermopylae map 480bc

Топографија бојишта

Термопилски пролаз састојао се од ускога пута дуж обале Малијскога залива. Пут је био тако узак, да кочије нису могле да се мимоиђу. Литице су надвисивале јужни крај пролаза, а са северне старне налазио се Малијски залив. Дуж пута био је низ од 3 ограничења или врата (pylai). Код централних врата Фокејци су током 6. века изградили низак зид, да би се лакше бранили од инвазија из Тесалије. Назив Термопиле (врућа врата) долази од бање, која се налазила у близини. Обала Малијскога залива данаас се разликује од античке обале. данас пролаз више није крај мора, него се налази неколико километара далеко од мора. Стари пут налазио се уз подножје планине. Истраживања седимената показују, да је пролаз био широк само 100 метара и да је вода долазила до врата. Пролаз још увек представља добру природну обрамбену позицију, тако да се користио и 1941. приликом немачке инвазије на Грчку.

Први дан битке

Петог дана након персијскога доласка код Термопила Ксеркс је одлучио да коначно нападне Грке, Био је то фактички први дан битке. До тада се Ксеркс надао да ће Грци да побегнусами да побегну из пролаза.[12] Најпре је против Грка послао Међане и Кисијце против Грка са наређењем да их заробе и доведу пред њега.[13] Напали су грчку хоплитску фалангу, која се налазила испред фокејскога зида, на најужем делу Термопилскога кланца. Диодор помиње да су Грци стајали у позицији раме уз раме и да су били надмоћнији у војној вештини и због много бећих штитова. Тај Диодоров опис се слаже са описом стандардне грчке хоплитске фаланге, у којој војска чини зид од преклопљених штитова, испред којих су усмерена копља. Фаланга је била ефикасна док год је покривала ширину Термопилскога кланца слабији штитови и краћа копља онемогућабвали су персијску пешадију да се ефиксно бори против грчких хоплита у фаланги. Херодот спомиње да је сваки град биле на окупу и да су се јединице ротирале, тако да би једно време биле распоређене напред, а касније одотрага, са циљем да се одморе.[14] То говори да је грчка страна имала довољно војске за блокаду пролаза и да има на располагању стално одморне јединице. Грци су убили тако много Међана да је наводно краљ Ксеркс три пута скакао са свога седишта бојећи се за своју војску.[15] Према Ктесији први вал је сасечен, а при томе су погинула само 2 или три Спартанца. Према Диодору краљ је након тога одлучио да у битку убаци своју најбољу војску, Персијске бесмртнике, елитну јединицу од 10.000 војника.[16] Међутим ни бесмртници нису успели да се пробију кроз грчку фалангу. Спартанци су показали кавим ратним вештинама располажу, када су почели тобоже да беже, па би се онда вратили и у контранападау побили много Персијанаца.[17]

800px-Thermopylae ancient coastline large

Други дан битке

Другога дана Ксеркс је поново слао пешадију да упорно напада, пошто се надао да ће међу малобројним Грцима бити све више рањених и да ће онда обрана морати да попусти.[18] Ипак и другога дана персијска војска није имала никаквих резултата сем великога броја погинулих. Ксеркс је на крају обуставио нападе и повукао се у логор.[19] Касније док је персијски краљ разматрао шта да предузме стигао му је трахинијски издајник Ефијалт, који је краљу открио стазу која кроз планине води до Термопила.[20] Ефијалт је открио стазу надајући се великој награди од краља.[21] Због тога акта издаје Ефијалт је постао архетипски издајник у грчкој култури. Ксеркс је онда увече послао Хидарна са војском да по тој заобилазној стази стигне до Термопила.[22] Према Дидору Хидарн је на располагању имао 20.000 војника за ту мисију. Стаза је водила источно од персијскога логора до гребена планине Аноп. С десне стране су им били обронци планине Ете, а са леве Трехинска брда. Стаза се гранала, па је један крак водио до Алпена.

Трећи дан битке

Стражу на стази држали су Фокејци, које је ту распоредио Леонида. Фојејци су по великом шуштањау лишћа сазнали да се Персијанци пењу стазом.[23]Обе стране су биле изненађене изненадним сусретом. Хидарн се бојао да се ради о Спартанцима, али Ефијалт му је објаснио да се ради о Фокејцима. Фокејци су сматрали да је велика персијска војска кренула на њих, па су се под кишом стрела повукли на врх планине, где су се припремили да се одупру.[24] Персијанцима је била отворена стаза, па су онда могли неометано да крену према главној грчкој војсци на Термопилама.[25] Леонида је преко ноћи сазнао најпре од пребега да су Персијанци кренули кроз брда, а ујутро су га обавестили извиђачи, да Фокејци нису задржали персијску војску и да прети опасност. Одмах је сазвано ратно веће на коме су једни били за повлачење, али Леонида је био за то да остану.[26] Већина грчких савезничких јединица одлучила је да се повуче, а Херодот је ту несигуран да ли су то учинили својевољно, или уз Леонидино одобрење. [27] Остало је 700 Теспијаца, под командом Демофила, 400 Тебанаца, Спартанци и део хелота, који их је пратио. [28]

Неке недоумице о поступцима Леониде, Тебанац и Теспијаца

О Леонидином поступку да се не повуче много се дискутовало. Обично се тврди да су Спартанци спроводили спартанске законе, по којима се не смеју повлачити, али изгледа да је Леонидино одбијање да се повуче из Термопилскога кланца довело до претпоставке да се Спартанци никад не повлаче. Могуће је и да је Леонида био вођен пророчанством, по коме ће или Персијанци заузети Спарту или спартански краљ погинути, али ипак то не објашњава зашто је онда поред себе Леонида жртвовао 1.500 бораца. Највероватнија теорија је ад је Леонида изабрао да буде заштитница грчким савезницима, да се повуку у реду. Да се цела грчка војска повукла из Термопиласкога кланца тада би после кланца персијска коњица могла да потуче грчку војску. Да су сви остали у кланцу били би опкољени и побијени. Покривајући повлачење и настављајући да блокира кланац Леонида је по свој прилици спасио 3.000 грчких војника. Питање Тебанаца је такође нејасно. Херодот спомиње да су они били таоци, да би се осигурало добро понашање Тебе. Плутарх се са друге стране пита како то да их Леонида није послао са осталим грчким савезницима кад су већ били таоци. Вероватно је да се радило о тебанским лојалистима, који су за разлику од већине Тебанаца били против персијске хегемоније. Као антиперсијски расположени по свој прилици одлучили су да остану да не би Персијанци заузели Беотију и Тебу, јер за њих тада не би било места у таквој Теби. Теспијци су одлучили да остану са Леонидом да би заштитили свој град, који се међу првима налазио на удару персијске војске по излазу из Термопилскога кланца. Ипак то не обајашњава њихов останак, пошто се остатак Теспијаца повукао из града пре доласка персијске војске. Изгледа да у Теспијсци одлучили да се саможртвују. а радило се о војсци, која је обухватала баш све хоплите из Теспије. Теспијци су се и касније у историји два пута борили до задњега.

Погибија Леонтиде и Спартанаца

Ксеркс је причекао ујутро дајући времена персијској војсци да силази са планина и онда је покренуо напад.[29] Грци су иступили испред зида много више него раније и дочекали су Персијанце на ширем делу кланца, па су у првом нападу побили много више непријатељских војника.[30] Настављали су борбу знајући да их чека смрт, када сиђе друга персијска војска са планина. Када су се многима поломила копља наставили су да се боре само мачевима.[31] У тој борби погинули су Аброком и Хиперант, два Ксерксова брата. Леонида је погинуо у нападу, а око његовога леша развила се борба две стране.[32] На крају су Грци успели да се изборе за Леонидин леш и 4 пута су Персијанце натерали у бекство. Успешно су задржавали своје положаје, све док им се иза леђа није појавила персијска војска са Хидарном и Ефијалтом.[33] Након тога Грци су се повукли у ужи део кланца. Тебанци су се тада издвојили и предали Персијанцима.[34] Преостали Грци су се повукли на брежуљак и ту се борили до задњега. Персијанци су порушили зид, опколили су их са свих страна и засипали стрелама док их све нису побили. Херодот је писао о киши стрела, које су заклониле сунце, а архелог Спиридон Маринатос је1939. ископао у Термопилском кланцу велики број врхова стрела. Персијанци су коначно могли да прођу кроз Термопилски кланац, а у борби су избубили 20.000 војника.[35] Грчки губици су вероватно били око 2.000 војника током сва три дана битке.[36] Херодот помиње 4.000 војника, али та бројка изгледа да је претерано висока, јер би значила да су убијени сви Грци, који су били у кланцу.[37]

Artemisium

Последице

Када се персијски краљ Ксеркс домогао Леонидинога леша у бесу је наредио да му се одсече глава и да се мртав набије на колац.[38] Херодот примећује да је то било неуобичајено понашање за Персијанце, који су се до тада са највећим поштовањем односили према храбро погинулим непријатељима.[39] Ипак Ксеркс је био познат по свом бесу, нпр. Када је наредио да се бичује Хелеспонт, јер га није послушао.[40] Након одласка Персијанаца Грци су окупили своје мртве и сахранили их на брежуљку. По окончању Персијске инвазијена Термопилама је подигнут камени лав да би се обележило место погибије славнога Леониде. Четрдесет година након битке Леонида је ексхумиран и поново сахрањен у Спарту, а њему у част одржавале су се сваке године игре.[41] Пошто се персијска војска пробила кроз Термопилски кланац више није био од значај наставак блокаде пролаза код Артемизија, па се онда грчка морнарица повукла у добром поретку до Саронскога залива. Превезли су преостале Атињане на оство Саламину.[42] Персијска војска је након освајања Термопила спалила и опљачкала градове Теспију и Платеју у Беотији.[43] Након тога кренули су према већ испражњеној Атини. У међувремену су Грци, тј. углавном Пелопонежани, одлучили да се бране на коринстској превлаци, па су разровали пут и саградили зид, како би на најужем делу спречили продор персијске војске на Пелопонез. [44] Међутим ефикасна стратегија захтевала је да грчка морнарица истовремено блокира персијску морнарицу у Саронском заливу, јер би у супротноме претила опасност да морнарица пребаци персијску војску на Пелопонез.[45] Уместо чисте блокаде Темистокле је наговорио Грке да траже одлучну поморску битку против персијске морнарице. Темистокле је намамио велики део персијске флоте код Саламине, где је грчка морнарица потопила највећи део персијске флоте у бици код Саламине. Ксеркс се након пораза код Саламине бојао да би грчка флота могла да нападне мостове на Хелеспонту и да зароби његову војску у Европи, па је био присиљен да се повуче у Азију. Иза себе је оставио Мардонија са бираном војском.

Значај

Литература

Референце

  1. ↑ Херодот, 7.20
  2. ↑ Херодот, 7.37
  3. ↑ Херодот, 7.35
  4. ↑ Херодот, 7.172
  5. ↑ Херодот, 7.172
  6. ↑ Херодот, 7.174
  7. ↑ Херодот, 7.175
  8. ↑ Херодот, 7.185
  9. ↑ Ктесија 26
  10. ↑ Де Соуза стр.41
  11. ↑ Де Соуза стр.41
  12. ↑ Херодот 7.210
  13. ↑ Херодот 7.210
  14. ↑ Херодот 7.212
  15. ↑ Херодот 7.212
  16. ↑ Херодот 7.211
  17. ↑ Херодот 7.210
  18. ↑ Херодот 7.212
  19. ↑ Херодот 7.212
  20. ↑ Херодот 7.213
  21. ↑ Херодот 7.210
  22. ↑ Херодот 7.215
  23. ↑ Херодот 7.218
  24. ↑ Херодот 7.218
  25. ↑ Херодот 7.218
  26. ↑ Херодот 7.219
  27. ↑ Херодот 7.220
  28. ↑ Херодот 7.222
  29. ↑ Херодот 7.223
  30. ↑ Херодот 7.223
  31. ↑ Херодот 7.224
  32. ↑ Херодот 7.224-225
  33. ↑ Херодот 7.225
  34. ↑ Херодот 7.233
  35. ↑ Херодот 8.24
  36. ↑ Холанд стр. 397
  37. ↑ Лазенбај стр.148
  38. ↑ Херодот 7.238
  39. ↑ Херодот 7.238
  40. ↑ Херодот 7.35
  41. ↑ Паусанија 3.14
  42. ↑ Холанд стр. 284
  43. ↑ Херодот 8.50
  44. ↑ Херодот 8.71
  45. ↑ Холанд стр. 299-303
Community content is available under CC-BY-SA unless otherwise noted.