| Битка код Тразименскога језера | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Други пунски рат | |||||||
 Ханибалова заседа код Тразименскога језера | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
| Картагина | Римска Република | ||||||
| Заповедници | |||||||
| Ханибал | Гај Фламиније† | ||||||
| Јачина | |||||||
| 50.000 | 35.000 | ||||||
| Губици | |||||||
| 1.500 до 2.500 | 15.000 мртвих 15.000 заробљених | ||||||
Битка код Тразименскога језера одиграла се 21. јуна 217. пре Христа за време Другога пунскога рата између каратгињанске војске под командом Ханибала и римске војске под командом конзула Гаја Фламинија. Ханибал је постигао бриљантну победу ухвативши римску војску у једној од највећих и најуспешнијих заседа у историји ратовања. Након тога пораза у Риму је завладала паника, па су прогласили диктатора Квинта Фабија Максима Кунктатора.
Након битке код Требије[]
Рим је био узнемирен и забринут тешким поразом Тиберија Семпронија Лонга у бици код Требије. Тиберије Семпроније се вратио у Рим, а Сенат је изабрао нове конзуле Гнеја Сервилија Гемина и Гаја Фламинија. Након битке код Требије и осипања две конзулске војске мобилизиране су четири нове легије. Према Полибију оба конзула окупљала су своје војске, па је онда почетком пролећа Гај Фламиније отишао са војском до Арецијума (Арецо) у Етрурији, а Гнеј Сервилије Гемин је отишао до Ариминија (Римини). Обојица су чекали Ханибалову војску.[1] Ханибал се у то време налазио у Цисалпинској Галији. Задатак двојице конзула је био да спрече продор Ханибала и његове војске на југ. Две конзулске војске нису биле много удаљене, тако да су могле у случају потребе да се уједине.
Пролаз кроз мочваре Етрурије[]
Чим је Гај Фламиније дошао у Арециј (Арецо) у Етрурији Ханибал је прекинуо зимовање у Цисалпинској Галији. Требао је да пређе Апенине. Постојала су два пута за Етрурију, али Ханибал није одабрао много лакши пут. Одлучио је да крене путем, где га не очекују. Одабрао је тежак пут кроз мочваре реке Арно у Етрурији.[2][3] Три до четири дана је војска прелазила кроз мочваре са ногама готово цело време у води.[4][5] Када је прошао кроз мочваре Ханибал се улогорио да одмори војску након напорнога марша кроз мочваре и да сазна битне информације о непријатељу.[6] Сазнао је да је Гај Фламиније демагог, неталентован војсковођа и да је превише самоуверен. Са својом војском Ханибал је прошао поред римске војске и почео је да пустоши територије римских савезника, изазивајући бес код Фламинија.[7] Једно време римски официри обуздавали су конзула Фламинија саветујући да се чува бројније Ханибалове коњице. Саветовали су га да причека другога конзула Гнеја Сервилија Гемина и да се тек онда упусти у битку са Ханибалом.[8][9]
Тразименско језеро и место где се одиграла битка
Ханибал припрема замку[]
Ханибал је наставио да пустоши кроз Етрурију све са циљем да римску војску испровоцира на улазак у битку. Показивао је практичним примером да Рим није способан да заштити своје савезнике од свеопштег разарања,[10] па је то могло да има тешке последице по лојалност савезника. Гај Фламиније је био забринут, да ће бити критикован у Риму, да стоји укопан у Етрурији, док непријатељ напредује према Риму.[11] Успркос свим саветима кренуо је са војском за Ханибалом, који је тада пустошио територијом између Кортоне и Тразименскога језера.[12] Када је Ханибал сазнао да римска војска иде за њим припремио је замку код Тразименскога језера. Крај Тразименскога језера води узак пут, а са стране се налазе пошумљена брда.[13] Прошавши тај узак пролаз између језера и брда заузео је брдо и ту је оформио логор. Са њим је била иберска и картагињанска тешка пешадија. Са тога брда имао је добар преглед ситуације и могао је да види војску, која улази у пролаз. Своје праћкаше и стрелце посакривао је у заседи уздуж ускога пролаза у шуми између пролаза и брда.[14] Коњицу и Гале распоредио је ближе правцу, одакле је требала да дође римска војска. Коњица се налазила на самом улазу у пролаз сакривена иза мањих брдашаца. Њих је исто тако посакривао по шуми дуж пролаза.[15]
Битка[]
Гај Фламиније је нестрпљиво следио Ханибала настојећи да га претекне. Ноћ пре битке логоровао је доста близу Тразименскога језера. На дан битке била је велика магла, која је помогла Ханибалу да боље прикрије заседу. Римска војска кретала се северном обалом језера и ушла је у узак пролаз, а да пре тога нису послали извиђаче. Испред себе испод једнога брда угледали су Ханибалову тешку пешадију, па су кренули даље и тако су се нашли у Ханибаловој припремљеној замци.[16] Када је римска војска ушла довољно дубоко у пролаз тада је Ханибал дао сигнал за општи напад сакривених јединица. Тога тренутка скривена картагињанска коњица и лака пешадија изненада силазе са околних брда, затварају улаз у долину и нападају са свих страна изненађену римску војску. Римљани нису имали времена да се поставе у борбене формације, па су постали лака мета за Картагињане. Римска војска је за кратко време била разбијена на три дела. Најзападнији део, који је био најближе улазу у пролаз нападала је картагињанска коњица и натерала их је у језеро. Друге две групе нису имали куда да побегну. Гај Фламиније се налазио у средишту и тај део се дуго добро држао и борио, али Ханибалова галска пешадија сасекла их је након три сата тешке борбе. Том приликом погинуо је и Гај Фламиније.
.jpg){kind=link}
Погибија Гаја Фламинија
Губици[]
Током три сата тешке битке изгинула је или заробљена готово цела римска војска од 30.000 војника. Преостали војници су се довукли до шуме и покушали су да беже кроз шуму и брда. Око 6.000 војника успело је да пробије картагињански фронт и да побегне под заштитом магле,[17] али већина је ухваћена следећега дана. Заробила их је у једном етрурском селу коњица под командом Махарбала.[18] Укупно је заробљено преко 15.000 римских војника.[19] Према Ливију погинуло је 15.000 римских војника.[20] Ханибалова војска имала је према Полибију око 1.500 погинулих, већином Гала.[21] Према Ливију било је око 2.500 погинулих у Ханибаловој војсци.[22]
Трагедија римске коњице[]
Конзул Гнеј Сервилије Гемин је у време битке код Тразименскога језера био код Ариминија, а када је чуо да се Ханибал налази у Етрурији намеравао је да се придружи, али пошто није могао да брзо дође, послао је напред пропретора Гаја Ценетенија са 4.000 коњаника.[23][24] Ханибал је онда послао Махарбала,[25] који је са својим стрелцима и коњицом пола римске коњице побио, а остатак је заробио.[26]
Последице[]
Била је то друга велика победа Ханибала над римском војском. У Риму је завладала велика паника. У Риму су изабрали диктатора Фабија Максима Кунктатора, који је требао да припреми обрану Рима у случају да Ханибал крене на град. Најпре се посветио дизању морала, па је почео да спроводи верске процедуре оптужујући мртвога конзула Гаја Фламинија да је скривио пораз код Тразименскога језера непоштовањем религије.[27] Пошто се сматрало да ће Ханибал напасти Рим евакуисани су латински градови без бедема, а становништво је пресељено у утврђене градове.[28] Срушени су и неки мостови да би се Картагињанима отежао улазак у Лацијум. Фабије Максим је спроводио Фабијеву стратегију избегавање одлучне битке са Ханибалом, али користећи сваку погодну прилику где год би се нашао у предности. На тај начин исцрпљивао је Ханибалову војску да би Рим обновио војну моћ. Није јасно зашто Ханибал није напао Рим одмах након битке код Тразименскога језера, него је отишао у Апулију. Током 216. пре Христа пустошио је Апулијом. Фабијева стратегија је након некога времена постала непопуларна у Риму, па Сенат није Фабију Максиму обновио диктаторска овлаштења, а током 216. пре Христа одлучили су се на одлучну битку код Кане, у којој је римска војска доживела катастрофалан пораз.
Литература[]
Референце[]
- ↑ Полибије 3.75,3.77
- ↑ Ливије 22.2
- ↑ Полибије 3.78
- ↑ Ливије 22.2
- ↑ Полибије 3.79
- ↑ Полибије 3.80
- ↑ Полибије 3.82
- ↑ Полибије 3.82
- ↑ Ливије 22.3
- ↑ Ливије 22.3
- ↑ Полибије 3.82
- ↑ Полибије 3.82
- ↑ Полибије 3.83
- ↑ Полибије 3.83
- ↑ Полибије 3.83
- ↑ Ливије 22.4
- ↑ Ливије 22.6
- ↑ Полибије 3.84
- ↑ Полибије 3.85
- ↑ Ливије 22.7
- ↑ Полибије 3.85
- ↑ Ливије 22.7
- ↑ Полибије 3.86
- ↑ Ливије 22.8
- ↑ Полибије 3.86
- ↑ Полибије 3.86
- ↑ Ливије 22.9
- ↑ Ливије 22.11