| Битка код Туниса | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Први пунски рат | |||||||
 Битке у Африци током Првога пунскога рата. Битка код Туниса означена је са 5. | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
| Римска република | Картагина | ||||||
| Заповедници | |||||||
| Марко Атилије Регул заробљен | Ксантип | ||||||
| Јачина | |||||||
| 14.000 пешака 500 коњаника |
12.000 пешака 4.000 коњаника 100 слонова | ||||||
| Губици | |||||||
| 12.000 мртвих 500 заробљених |
800 мртвих | ||||||
Битка код Туниса је позната и као Битка код Баграде, а одиграла се 255. пре Христа између Римске републике и Картагине за време Првога пунскога рата. Римском војском командовао је Марко Атилије Регул, а картагињанском војком заповедао је Ксантип од Картагине. Битка се окончала одлучном победом Картагињана и уништењем римске експедиције у Северној Африци. Картагина више није била непосредно угрожена, а тежиште рата се поново преселило на Сицилију.
Увод[]
Римљани су заузели највећи део Сицилије захваљујући надмоћи своје копнене војске. Међутим Картагињани су имали надмоћнију морнарицу, па се на тај начин одржавала одређена равнотежа између римске копнене и картагињанске поморске надмоћи. Након великога пораза картагињанске флоте у бици код Екнома 256. пре Христа Римљани су одлучили да изврше инвазију Картагине. Експедицију на Картагину водили су конзули Марко Атилије Регул и Луције Манлије Вулсон Лонг. Римска експедиција је успешно напредовала и пустошила је територије око главнога града. Римљани су у прво време неометано пустошили и освајали небрањена насеља. У првој великој бици код Адиса 255. пре Христа Картагињани су били тешко поражени. Након пораза дошло је до устанка Нумиђана против картагињанске власти,[1] а због пустошења великога територија становништво је бежало у главни град, у коме се нашло превише становништва. Картагињани су били спремни да се предају и уследили су преговори. Марко Атилије Регул је поставио сувише оштре услове предаје, на које Картагињани нису пристали, па се због тога рат наставио.[2]
Ксантипова реорганизација картагињанске војске[]
Картагињани су довукли доста најамника из Грчке, а међу њима је био војсковођа Ксантип од Картагине,[3] који је изгледа био из Спарте. Ксантип је кренуо да реорганизује војску Картагине. Најпре је темељито изучио њихов дотадашњи начин ратовања и средства којима располажу. Ксантип је дошао до закључка да су Картагињани дотада губили битке због неспособних генерала.[4] Схватио је да нису довољно користили своју предност у коњици и слоновима. Поверено му је заповедништво над војском.[5] Ксантип је имао на располагању 12.000 пешака, 4.000 коњаника и близу 100 слонова.[6] За своју војску одабрао је нови борбени поредак и почео је да их обучава маневрисању у том поретку.[7] Војска је била охрабрена променом и спремна за сукоб са Римљанима.
Почетни распоред[]
Римљани су били изненађени да су се Картагињани одлучили на бој и да су изашли на отворено поље. Ксантип од Картагине је испред своје војске развио слонове у једној линији, а иза њих је распоредио фалангу градске милиције.[8] Најамничку пешадију распоредио је на десној страни, а елитну коњицу поставио је на крила.[9] Римљани су због напада слонова своју лаку пешадију велите распоредили испред легија.[10] Коњицу су поставили на оба крила. Легије су биле много дубље него иначе због напада слонова, али њихова линија је због тога била краћа.
Битка[]
Одмах на почетку битке бројчано надмоћнија картагињанска коњица растерала је римску коњицу.[11] Напад слонова је блокирао римску пешадију. Једино је римска пешадија са левога крила била успешна. Разбила је непријатељско десно крило и гањала га до логора. Слонови су газили прве редове римских легија, али главнина војске била је поштеђена због велике дубине римских редова.[12] Међутим картагињанска коњица их је опколила са свих страна и нападала.[13] Неколико изолованих јединица пробило се кроз ред слонова али у сукобу са картагињанском фалангом били су брзо поражени. Римска војска је свуда имала велике губитке. Слонови су прегазили много војника, а преостали су углавном страдали од многобројне коњице. Веома мало Римљана је успело да побегне. Током битке Картагињани су изгубили 800 најамника, који су се сукобили са римским левим крилом.[14] Битку је преживело само 2.000 римских војника, који су након победе над најамницима изашли из битке.[15] Остали су или погинули или заробљени. Око 500 њих је заробљено заједно са Марком Атилијем Регулом.[16] О Регулу постоје контрадикторне информације у античким изворима. Једни помињу да је прегажен током битке, а други да је у учествовао у картагињанској мировној делегацији у Римуз 250. пре Христа и да је након тога погубљен.
Последице[]
Након битке преживели Римљани окупили су се код Асписа.[17] Картагињани су их једно време неуспешно опседали. Преживелима Римљанима дошла је у помоћ римска флота од 350 бродова.[18] Након победе над картагињанском флотом превезли су преживеле до близу Сицилије. Ту их је задесила велика олуја, у којој је спашено само 80 бродова.[19] Том приликом вероватно се подавило око 25.000 војника и 70.000 морнара. Након уништења римске флоте Картагињани су се поново охрабрили и послали су Хасдрубала са војском на Сицилију.[20]
Литература[]
Референце[]
- ↑ Полибије 1.31
- ↑ Полибије 1.31
- ↑ Полибије 1.32
- ↑ Полибије 1.32
- ↑ Полибије 1.32
- ↑ Полибије 1.32
- ↑ Полибије 1.32
- ↑ Полибије 1.33
- ↑ Полибије 1.33
- ↑ Полибије 1.33
- ↑ Полибије 1.34
- ↑ Полибије 1.34
- ↑ Полибије 1.34
- ↑ Полибије 1.34
- ↑ Полибије 1.34
- ↑ Полибије 1.34
- ↑ Полибије 1.36
- ↑ Полибије 1.36
- ↑ Полибије 1.37
- ↑ Полибије 1.38
