Историјска енциклопедија
 
(10 међуизмена истог корисника није приказано)
Ред 1: Ред 1:
'''Гај Марције Цензорин''' ( лат. -{''Gaius Marcius Censorinus''}- ) (до 82. пре Христа) је био римски војсковођа и политичар. Приликом уласка маријеваца у Рим [[87. пре Христа]] убио је конзула Гнеја Октавија. Био је истакнути маријевски војсковођа за време Сулинога грађанскога рата. Када је кренуо да ослободи опсаде Гаја Марија Млађега у Пренести тада је [[Помпеј Велики]] ухватио његових 8 легија у заседи и након тешкога пораза није му остала нити једна цела легија. Након [[Гнеј Папирије Карбон|Карбоновога]] одласка покушао је заједно са Каринатом да освоји Рим, али [[Сула]] га је победио у бици код Колинских врата 82. пре Христа. Након битке је заробљен и погубљен.
+
'''Гај Марције Цензорин''' (лат. -{''Gaius Marcius Censorinus''}-, до 82. пре Христа) је био римски војсковођа и политичар. Приликом уласка маријеваца у Рим [[87. пре Христа]] убио је конзула [[Гнеј Октавије (к. 87. пре Хр.)|Гнеја Октавија]]. Био је истакнути маријевски војсковођа за време Сулинога грађанскога рата. Када је кренуо да ослободи опсаде [[Гај Марије Млађи|Гаја Марија Млађега]] у Пренести тада је [[Помпеј Велики]] ухватио његових 8 легија у заседи и након тешкога пораза није му остала нити једна цела легија. Након [[Гнеј Папирије Карбон|Карбоновога]] одласка покушао је заједно са Каринатом да освоји Рим, али [[Сула]] га је победио у бици код Колинских врата [[82. пре Христа]]. Након битке је заробљен и погубљен.
  +
[[Слика:City of Rome during time of republic.jpg|д|мини|350п|Рим за време Републике]]
 
 
===Маријевац ===
 
===Маријевац ===
 
Био је један од истакнутих маријеваца. По први пут се помиње [[91. пре Христа]] када је [[Сула|Сулу]] након његовога повратка из Азије оптужио за корупцију.<ref>Плутарх Сула 5</ref> Тврдио је да је Сула на незаконит начин прикупио велике количине новца од савезничких краљевина у Малој Азији. Међутим Цензорин се није појавио на заказаном суђењу, па је оптужба услед тога била одбачена.<ref>Плутарх Сула 5</ref>
 
Био је један од истакнутих маријеваца. По први пут се помиње [[91. пре Христа]] када је [[Сула|Сулу]] након његовога повратка из Азије оптужио за корупцију.<ref>Плутарх Сула 5</ref> Тврдио је да је Сула на незаконит начин прикупио велике количине новца од савезничких краљевина у Малој Азији. Међутим Цензорин се није појавио на заказаном суђењу, па је оптужба услед тога била одбачена.<ref>Плутарх Сула 5</ref>
   
 
===Убија конзула Гнеја Октавија ===
 
===Убија конзула Гнеја Октавија ===
Маријевци су били [[87. пре Христ]]а истерани из Рима, али исте године заједно са [[Гај Марије|Гајем Маријем]] и [[Луције Корнелије Цина|Луцијем Корнелијем Цином]] вратио се у Рим. Имао је једну од водећих улога у покољу Сулиних присташа у Риму. Иако је Цина обећао да се неће светити политичким противницима одмах по уласку у Рим почели су да пљачкају имања Сулиних присташа. Гај Марције Цензорин је први убио конзула Гнеја Октавија, одсекао му главу и послао Цини.<ref>Апијан Грађ. ратови 1.71</ref> Цина је наредио да се глава обеси на тргу. Након тога започео је општи покољ Сулиних присташа у Риму.
+
Маријевци су били [[87. пре Христ]]а истерани из Рима, али исте године Цензорин се заједно са [[Гај Марије|Гајем Маријем]] и [[Луције Корнелије Цина|Луцијем Корнелијем Цином]] вратио у Рим. Имао је једну од водећих улога у покољу Сулиних присташа у Риму. Иако је Цина обећао да се неће светити политичким противницима одмах по уласку у Рим почели су да пљачкају имања Сулиних присташа. Гај Марције Цензорин је први убио конзула [[Гнеј Октавије (к. 87. пре Хр.)|Гнеја Октавија]], одсекао му главу и послао Цини.<ref>Апијан Грађ. ратови 1.71</ref> Цина је наредио да се глава обеси на тргу. Након тога започео је општи покољ Сулиних присташа у Риму.
   
 
=== Сула побеђује маријевце ===
 
=== Сула побеђује маријевце ===
Учествовао је и у Другом Сулином грађанском рату. Сула је 83. пре Христа кренуо у свој Други поход на Рим. Пришли су му Помпеј Велики, Квинт Цецилије Метел Пиј и јдруги угледни људи. Цензорин се помиње као један од војсковођа на страни маријеваца, који су за конзуле 82. пре Христа изабрали Гаја Марија Млађега и Гнеја Папирија Карбона. Током пролећа 82. пре Христа Карбонов легат [[Каринат]] изгубио је битку од Метела Пија, а Гај Марије Млађи био тешко поражен од Суле код Пренесте, у којој се онда нашао под опсадом.<ref>Апијан Грађ. ратови 1.86</ref> Метел је онда поразио једну Карбонову војску. Помпеј Велики је победио Гаја Марција Цензорина крај Сене, а након тога разорио је Сену.<ref>Апијан Грађ. ратови 1.88</ref> Након тих пораза маријеваца Сула је освојио Рим.<ref>Апијан Грађ. ратови 1.89</ref>
+
Учествовао је и у Другом Сулином грађанском рату. [[Сула]] је 83. пре Христа кренуо у свој Други поход на Рим. Пришли су му [[Помпеј Велики]], [[Квинт Цецилије Метел Пиј]] и други угледни људи. Цензорин се помиње као један од војсковођа на страни маријеваца, који су за конзуле 82. пре Христа изабрали [[Гај Марије Млађи|Гаја Марија Млађега]] и [[Гнеј Папирије Карбон|Гнеја Папирија Карбона]]. Током пролећа 82. пре Христа Карбонов легат [[Каринат]] изгубио је битку од Метела Пија, а Гај Марије Млађи био тешко поражен од Суле код Пренесте, у којој се онда нашао под опсадом.<ref>Апијан Грађ. ратови 1.86</ref> Метел је онда поразио једну Карбонову војску. Помпеј Велики је победио Гаја Марција Цензорина крај Сене, а након тога разорио је Сену.<ref>Апијан Грађ. ратови 1.88</ref> Након тих пораза маријеваца Сула је освојио Рим.<ref>Апијан Грађ. ратови 1.89</ref>
   
 
===Тежак пораз у заседи од Помпеја Великога ===
 
===Тежак пораз у заседи од Помпеја Великога ===
[[Гнеј Папирије Карбон]] послао је Гаја Марција Цензорина са 8 легија и задатком да ослободи Гаја Марија Млађега, који се налазио под опсадом у Пренести.<ref>Апијан Грађ. ратови 1.90</ref> Пренеста се налазила у невољи због глади. Помпеј Велики напао је из заседе у теснацу Цензорина и том приликом Цензорину је део војске разбијен, а део је погинуо.<ref>Апијан Грађ. ратови 1.90</ref> Преостала војска побегла је на један брежуљак, али Помпеј их је опколио. Марције Цензорин је успео да са преосталом војском побегне, али војска се онда побунила против њега окривљујући га због тога што их је непријатељ ухватио у заседи.<ref>Апијан Грађ. ратови 1.90</ref> Једна легија је без његовога одобрења отишла у Аримини, а остали су се разбежали. Цензорину је од 8 легија остало само 7 кохорти, па се након тога неуспеха вратио код Карбона.<ref>Апијан Грађ. ратови 1.90</ref>
+
[[Гнеј Папирије Карбон]] послао је Гаја Марција Цензорина са 8 легија и задатком да ослободи [[Гај Марије Млађи|Гаја Марија Млађега]], који се налазио под опсадом у Пренести.<ref>Апијан Грађ. ратови 1.90</ref> Пренеста се налазила у невољи због глади. [[Помпеј Велики]] напао је из заседе у теснацу Цензорина и том приликом Цензорину је део војске разбијен, а део је погинуо.<ref>Апијан Грађ. ратови 1.90</ref> Преостала војска побегла је на један брежуљак, али Помпеј их је опколио. Марције Цензорин је успео да са преосталом војском побегне, али војска се онда побунила против њега окривљујући га због тога што их је непријатељ ухватио у заседи.<ref>Апијан Грађ. ратови 1.90</ref> Једна легија је без његовога одобрења отишла у Аримини, а остали су се разбежали. Цензорину је од 8 легија остало само 7 кохорти, па се након тога неуспеха вратио код Карбона.<ref>Апијан Грађ. ратови 1.90</ref>
   
 
===Битка код Колинских врата ===
 
===Битка код Колинских врата ===
[[Гнеј Папирије Карбон]] је учинио последњи очајнички покушај шаљући Дамасипа да се са две легије пробије до [[Гај Марије Млађи|Гаја Марија Млађега]] и ослободи га опсаде, али када се то показало безнадежним онда је побегао у Африку, остављајући војску Каринату, Дамасипу и Марцију Цензорину.<ref>Апијан Грађ. ратови 1.92</ref> Марције Цензорин, Каринат и Дамасип су удружили војске и покушали да се пробију кроз теснаце, а када то нису успели одлучили су да крену на Рим.<ref>Апијан Грађ. ратови 1.92</ref> Надали су се да би могли да заузму град због несташице људи и хране. Улогорили су се на 20 километара од града, а [[Сула]] је онда хитно напред послао коњицу и са осталом војском се вратио до Рима и улогорио се крај Колинских врата, где је дошло до одлучбе битке.<ref>Апијан Грађ. ратови 1.93</ref> У бици код Колинских врата [[82. пре Христа]] победио је Сула, а у бици је укупно погинуло 50.000 војника на обе стране. <ref>Апијан Грађ. ратови 1.93</ref> Сула је побио 8.000 заробљеника, углавном Самнићана. [[Каринат]] и Цензорин су исто тако били заробљени и изведени пред Сулу, који је онда дао да се погубе. Главе су им одрубили и однели до Пренесте да би дали до знања Гају Марију Млађем и маријевцима да им је страдала војска крај Рима.<ref>Апијан Грађ. ратови 1.93</ref>
+
[[Гнеј Папирије Карбон]] је учинио последњи очајнички покушај шаљући Луција Јунија Брута Дамасипа да се са две легије пробије до [[Гај Марије Млађи|Гаја Марија Млађега]] и ослободи га опсаде, али када се то показало безнадежним онда је побегао у Африку, остављајући војску Каринату, Дамасипу и Марцију Цензорину.<ref>Апијан Грађ. ратови 1.92</ref> Марције Цензорин, Каринат и Дамасип су удружили војске и покушали да се пробију кроз теснаце, а када то нису успели одлучили су да крену на Рим.<ref>Апијан Грађ. ратови 1.92</ref> Надали су се да би могли да заузму град због несташице људи и хране. Улогорили су се на 20 километара од града, а [[Сула]] је онда хитно напред послао коњицу и са осталом војском се вратио до Рима и улогорио се крај Колинских врата, где је дошло до одлучне битке.<ref>Апијан Грађ. ратови 1.93</ref> У бици код Колинских врата [[82. пре Христа]] победио је Сула, а у бици је укупно погинуло 50.000 војника на обе стране.<ref>Апијан Грађ. ратови 1.93</ref> Сула је побио 8.000 заробљеника, углавном Самнићана. [[Каринат]] и Цензорин су исто тако били заробљени и изведени пред Сулу, који је онда дао да се погубе. Главе су им одрубили и однели до Пренесте да би дали до знања Гају Марију Млађем и маријевцима да им је страдала војска крај Рима.<ref>Апијан Грађ. ратови 1.93</ref>
   
 
==Литература==
 
==Литература==
Ред 27: Ред 27:
 
<references/>
 
<references/>
 
</div>
 
</div>
  +
{{ЗаштићенВер}}
  +
Чланак је пребачен на
  +
[[http://srpskaenciklopedija.org/index.php?title=Гај_Марције_Цензорин Српску енциклопедију]]

Најновија измена на датум 3. јул 2014. у 22:16

Гај Марције Цензорин (лат. Gaius Marcius Censorinus, до 82. пре Христа) је био римски војсковођа и политичар. Приликом уласка маријеваца у Рим 87. пре Христа убио је конзула Гнеја Октавија. Био је истакнути маријевски војсковођа за време Сулинога грађанскога рата. Када је кренуо да ослободи опсаде Гаја Марија Млађега у Пренести тада је Помпеј Велики ухватио његових 8 легија у заседи и након тешкога пораза није му остала нити једна цела легија. Након Карбоновога одласка покушао је заједно са Каринатом да освоји Рим, али Сула га је победио у бици код Колинских врата 82. пре Христа. Након битке је заробљен и погубљен.

Рим за време Републике

Маријевац[]

Био је један од истакнутих маријеваца. По први пут се помиње 91. пре Христа када је Сулу након његовога повратка из Азије оптужио за корупцију.[1] Тврдио је да је Сула на незаконит начин прикупио велике количине новца од савезничких краљевина у Малој Азији. Међутим Цензорин се није појавио на заказаном суђењу, па је оптужба услед тога била одбачена.[2]

Убија конзула Гнеја Октавија[]

Маријевци су били 87. пре Христа истерани из Рима, али исте године Цензорин се заједно са Гајем Маријем и Луцијем Корнелијем Цином вратио у Рим. Имао је једну од водећих улога у покољу Сулиних присташа у Риму. Иако је Цина обећао да се неће светити политичким противницима одмах по уласку у Рим почели су да пљачкају имања Сулиних присташа. Гај Марције Цензорин је први убио конзула Гнеја Октавија, одсекао му главу и послао Цини.[3] Цина је наредио да се глава обеси на тргу. Након тога започео је општи покољ Сулиних присташа у Риму.

Сула побеђује маријевце[]

Учествовао је и у Другом Сулином грађанском рату. Сула је 83. пре Христа кренуо у свој Други поход на Рим. Пришли су му Помпеј Велики, Квинт Цецилије Метел Пиј и други угледни људи. Цензорин се помиње као један од војсковођа на страни маријеваца, који су за конзуле 82. пре Христа изабрали Гаја Марија Млађега и Гнеја Папирија Карбона. Током пролећа 82. пре Христа Карбонов легат Каринат изгубио је битку од Метела Пија, а Гај Марије Млађи био тешко поражен од Суле код Пренесте, у којој се онда нашао под опсадом.[4] Метел је онда поразио једну Карбонову војску. Помпеј Велики је победио Гаја Марција Цензорина крај Сене, а након тога разорио је Сену.[5] Након тих пораза маријеваца Сула је освојио Рим.[6]

Тежак пораз у заседи од Помпеја Великога[]

Гнеј Папирије Карбон послао је Гаја Марција Цензорина са 8 легија и задатком да ослободи Гаја Марија Млађега, који се налазио под опсадом у Пренести.[7] Пренеста се налазила у невољи због глади. Помпеј Велики напао је из заседе у теснацу Цензорина и том приликом Цензорину је део војске разбијен, а део је погинуо.[8] Преостала војска побегла је на један брежуљак, али Помпеј их је опколио. Марције Цензорин је успео да са преосталом војском побегне, али војска се онда побунила против њега окривљујући га због тога што их је непријатељ ухватио у заседи.[9] Једна легија је без његовога одобрења отишла у Аримини, а остали су се разбежали. Цензорину је од 8 легија остало само 7 кохорти, па се након тога неуспеха вратио код Карбона.[10]

Битка код Колинских врата[]

Гнеј Папирије Карбон је учинио последњи очајнички покушај шаљући Луција Јунија Брута Дамасипа да се са две легије пробије до Гаја Марија Млађега и ослободи га опсаде, али када се то показало безнадежним онда је побегао у Африку, остављајући војску Каринату, Дамасипу и Марцију Цензорину.[11] Марције Цензорин, Каринат и Дамасип су удружили војске и покушали да се пробију кроз теснаце, а када то нису успели одлучили су да крену на Рим.[12] Надали су се да би могли да заузму град због несташице људи и хране. Улогорили су се на 20 километара од града, а Сула је онда хитно напред послао коњицу и са осталом војском се вратио до Рима и улогорио се крај Колинских врата, где је дошло до одлучне битке.[13] У бици код Колинских врата 82. пре Христа победио је Сула, а у бици је укупно погинуло 50.000 војника на обе стране.[14] Сула је побио 8.000 заробљеника, углавном Самнићана. Каринат и Цензорин су исто тако били заробљени и изведени пред Сулу, који је онда дао да се погубе. Главе су им одрубили и однели до Пренесте да би дали до знања Гају Марију Млађем и маријевцима да им је страдала војска крај Рима.[15]

Литература[]

Референце[]

  1. Плутарх Сула 5
  2. Плутарх Сула 5
  3. Апијан Грађ. ратови 1.71
  4. Апијан Грађ. ратови 1.86
  5. Апијан Грађ. ратови 1.88
  6. Апијан Грађ. ратови 1.89
  7. Апијан Грађ. ратови 1.90
  8. Апијан Грађ. ратови 1.90
  9. Апијан Грађ. ратови 1.90
  10. Апијан Грађ. ратови 1.90
  11. Апијан Грађ. ратови 1.92
  12. Апијан Грађ. ратови 1.92
  13. Апијан Грађ. ратови 1.93
  14. Апијан Грађ. ратови 1.93
  15. Апијан Грађ. ратови 1.93

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]