Гај Марције Цензорин ( лат. Gaius Marcius Censorinus ) (до 82. пре Христа) је био римски војсковођа и политичар. Приликом уласка маријеваца у Рим 87. пре Христа убио је конзула Гнеја Октавија. Био је истакнути маријевски војсковођа за време Сулинога грађанскога рата. Када је кренуо да ослободи опсаде Гаја Марија Млађега у Пренести тада је Помпеј Велики ухватио његових 8 легија у заседи и након тешкога пораза није му остала нити једна цела легија. Након Карбоновога одласка покушао је заједно са Каринатом да освоји Рим, али Сула га је победио у бици код Колинских врата 82. пре Христа. Након битке је заробљен и погубљен.
Рим за време Републике
Маријевац
Био је један од истакнутих маријеваца. По први пут се помиње 91. пре Христа када је Сулу након његовога повратка из Азије оптужио за корупцију.[1] Тврдио је да је Сула на незаконит начин прикупио велике количине новца од савезничких краљевина у Малој Азији. Међутим Цензорин се није појавио на заказаном суђењу, па је оптужба услед тога била одбачена.[2]
Убија конзула Гнеја Октавија
Маријевци су били 87. пре Христа истерани из Рима, али исте године Цензорин се заједно са Гајем Маријем и Луцијем Корнелијем Цином вратио у Рим. Имао је једну од водећих улога у покољу Сулиних присташа у Риму. Иако је Цина обећао да се неће светити политичким противницима одмах по уласку у Рим почели су да пљачкају имања Сулиних присташа. Гај Марције Цензорин је први убио конзула Гнеја Октавија, одсекао му главу и послао Цини.[3] Цина је наредио да се глава обеси на тргу. Након тога започео је општи покољ Сулиних присташа у Риму.
Сула побеђује маријевце
Учествовао је и у Другом Сулином грађанском рату. Сула је 83. пре Христа кренуо у свој Други поход на Рим. Пришли су му Помпеј Велики, Квинт Цецилије Метел Пиј и други угледни људи. Цензорин се помиње као један од војсковођа на страни маријеваца, који су за конзуле 82. пре Христа изабрали Гаја Марија Млађега и Гнеја Папирија Карбона. Током пролећа 82. пре Христа Карбонов легат Каринат изгубио је битку од Метела Пија, а Гај Марије Млађи био тешко поражен од Суле код Пренесте, у којој се онда нашао под опсадом.[4] Метел је онда поразио једну Карбонову војску. Помпеј Велики је победио Гаја Марција Цензорина крај Сене, а након тога разорио је Сену.[5] Након тих пораза маријеваца Сула је освојио Рим.[6]
Тежак пораз у заседи од Помпеја Великога
Гнеј Папирије Карбон послао је Гаја Марција Цензорина са 8 легија и задатком да ослободи Гаја Марија Млађега, који се налазио под опсадом у Пренести.[7] Пренеста се налазила у невољи због глади. Помпеј Велики напао је из заседе у теснацу Цензорина и том приликом Цензорину је део војске разбијен, а део је погинуо.[8] Преостала војска побегла је на један брежуљак, али Помпеј их је опколио. Марције Цензорин је успео да са преосталом војском побегне, али војска се онда побунила против њега окривљујући га због тога што их је непријатељ ухватио у заседи.[9] Једна легија је без његовога одобрења отишла у Аримини, а остали су се разбежали. Цензорину је од 8 легија остало само 7 кохорти, па се након тога неуспеха вратио код Карбона.[10]
Битка код Колинских врата
Гнеј Папирије Карбон је учинио последњи очајнички покушај шаљући Дамасипа да се са две легије пробије до Гаја Марија Млађега и ослободи га опсаде, али када се то показало безнадежним онда је побегао у Африку, остављајући војску Каринату, Дамасипу и Марцију Цензорину.[11] Марције Цензорин, Каринат и Дамасип су удружили војске и покушали да се пробију кроз теснаце, а када то нису успели одлучили су да крену на Рим.[12] Надали су се да би могли да заузму град због несташице људи и хране. Улогорили су се на 20 километара од града, а Сула је онда хитно напред послао коњицу и са осталом војском се вратио до Рима и улогорио се крај Колинских врата, где је дошло до одлучбе битке.[13] У бици код Колинских врата 82. пре Христа победио је Сула, а у бици је укупно погинуло 50.000 војника на обе стране. [14] Сула је побио 8.000 заробљеника, углавном Самнићана. Каринат и Цензорин су исто тако били заробљени и изведени пред Сулу, који је онда дао да се погубе. Главе су им одрубили и однели до Пренесте да би дали до знања Гају Марију Млађем и маријевцима да им је страдала војска крај Рима.[15]
Литература
- Апијан, Грађански ратови
- Seager, Robin. Pompey the Great: A Political Biography. Oxford: Blackwell Publishing, 2002, ISBN 0-631-22720-2
- Плутарх Помпеј
- Плутарх Сула
- Плутарх Гај Марије
Референце
- ↑ Плутарх Сула 5
- ↑ Плутарх Сула 5
- ↑ Апијан Грађ. ратови 1.71
- ↑ Апијан Грађ. ратови 1.86
- ↑ Апијан Грађ. ратови 1.88
- ↑ Апијан Грађ. ратови 1.89
- ↑ Апијан Грађ. ратови 1.90
- ↑ Апијан Грађ. ратови 1.90
- ↑ Апијан Грађ. ратови 1.90
- ↑ Апијан Грађ. ратови 1.90
- ↑ Апијан Грађ. ратови 1.92
- ↑ Апијан Грађ. ратови 1.92
- ↑ Апијан Грађ. ратови 1.93
- ↑ Апијан Грађ. ратови 1.93
- ↑ Апијан Грађ. ратови 1.93