Историјска енциклопедија
Advertisement

Gaj Marcije Cenzorin (lat. Gaius Marcius Censorinus, do 82. pre Hrista) je bio rimski vojskovođa i političar. Prilikom ulaska marijevaca u Rim 87. pre Hrista ubio je konzula Gneja Oktavija. Bio je istaknuti marijevski vojskovođa za vreme Sulinoga građanskoga rata. Kada je krenuo da oslobodi opsade Gaja Marija Mlađega u Prenesti tada je Pompej Veliki uhvatio njegovih 8 legija u zasedi i nakon teškoga poraza nije mu ostala niti jedna cela legija. Nakon Karbonovoga odlaska pokušao je zajedno sa Karinatom da osvoji Rim, ali Sula ga je pobedio u bici kod Kolinskih vrata 82. pre Hrista. Nakon bitke je zarobljen i pogubljen.

Rim za vreme Republike

Marijevac[]

Bio je jedan od istaknutih marijevaca. Po prvi put se pominje 91. pre Hrista kada je Sulu nakon njegovoga povratka iz Azije optužio za korupciju.[1] Tvrdio je da je Sula na nezakonit način prikupio velike količine novca od savezničkih kraljevina u Maloj Aziji. Međutim Cenzorin se nije pojavio na zakazanom suđenju, pa je optužba usled toga bila odbačena.[2]

Ubija konzula Gneja Oktavija[]

Marijevci su bili 87. pre Hrista isterani iz Rima, ali iste godine Cenzorin se zajedno sa Gajem Marijem i Lucijem Kornelijem Cinom vratio u Rim. Imao je jednu od vodećih uloga u pokolju Sulinih pristaša u Rimu. Iako je Cina obećao da se neće svetiti političkim protivnicima odmah po ulasku u Rim počeli su da pljačkaju imanja Sulinih pristaša. Gaj Marcije Cenzorin je prvi ubio konzula Gneja Oktavija, odsekao mu glavu i poslao Cini.[3] Cina je naredio da se glava obesi na trgu. Nakon toga započeo je opšti pokolj Sulinih pristaša u Rimu.

Sula pobeđuje marijevce[]

Učestvovao je i u Drugom Sulinom građanskom ratu. Sula je 83. pre Hrista krenuo u svoj Drugi pohod na Rim. Prišli su mu Pompej Veliki, Kvint Cecilije Metel Pij i drugi ugledni ljudi. Cenzorin se pominje kao jedan od vojskovođa na strani marijevaca, koji su za konzule 82. pre Hrista izabrali Gaja Marija Mlađega i Gneja Papirija Karbona. Tokom proleća 82. pre Hrista Karbonov legat Karinat izgubio je bitku od Metela Pija, a Gaj Marije Mlađi bio teško poražen od Sule kod Preneste, u kojoj se onda našao pod opsadom.[4] Metel je onda porazio jednu Karbonovu vojsku. Pompej Veliki je pobedio Gaja Marcija Cenzorina kraj Sene, a nakon toga razorio je Senu.[5] Nakon tih poraza marijevaca Sula je osvojio Rim.[6]

Težak poraz u zasedi od Pompeja Velikoga[]

Gnej Papirije Karbon poslao je Gaja Marcija Cenzorina sa 8 legija i zadatkom da oslobodi Gaja Marija Mlađega, koji se nalazio pod opsadom u Prenesti.[7] Prenesta se nalazila u nevolji zbog gladi. Pompej Veliki napao je iz zasede u tesnacu Cenzorina i tom prilikom Cenzorinu je deo vojske razbijen, a deo je poginuo.[8] Preostala vojska pobegla je na jedan brežuljak, ali Pompej ih je opkolio. Marcije Cenzorin je uspeo da sa preostalom vojskom pobegne, ali vojska se onda pobunila protiv njega okrivljujući ga zbog toga što ih je neprijatelj uhvatio u zasedi.[9] Jedna legija je bez njegovoga odobrenja otišla u Arimini, a ostali su se razbežali. Cenzorinu je od 8 legija ostalo samo 7 kohorti, pa se nakon toga neuspeha vratio kod Karbona.[10]

Bitka kod Kolinskih vrata[]

Gnej Papirije Karbon je učinio poslednji očajnički pokušaj šaljući Lucija Junija Bruta Damasipa da se sa dve legije probije do Gaja Marija Mlađega i oslobodi ga opsade, ali kada se to pokazalo beznadežnim onda je pobegao u Afriku, ostavljajući vojsku Karinatu, Damasipu i Marciju Cenzorinu.[11] Marcije Cenzorin, Karinat i Damasip su udružili vojske i pokušali da se probiju kroz tesnace, a kada to nisu uspeli odlučili su da krenu na Rim.[12] Nadali su se da bi mogli da zauzmu grad zbog nestašice ljudi i hrane. Ulogorili su se na 20 kilometara od grada, a Sula je onda hitno napred poslao konjicu i sa ostalom vojskom se vratio do Rima i ulogorio se kraj Kolinskih vrata, gde je došlo do odlučne bitke.[13] U bici kod Kolinskih vrata 82. pre Hrista pobedio je Sula, a u bici je ukupno poginulo 50.000 vojnika na obe strane.[14] Sula je pobio 8.000 zarobljenika, uglavnom Samnićana. Karinat i Cenzorin su isto tako bili zarobljeni i izvedeni pred Sulu, koji je onda dao da se pogube. Glave su im odrubili i odneli do Preneste da bi dali do znanja Gaju Mariju Mlađem i marijevcima da im je stradala vojska kraj Rima.[15]

Literatura[]

Reference[]

  1. Plutarh Sula 5
  2. Plutarh Sula 5
  3. Apijan Građ. ratovi 1.71
  4. Apijan Građ. ratovi 1.86
  5. Apijan Građ. ratovi 1.88
  6. Apijan Građ. ratovi 1.89
  7. Apijan Građ. ratovi 1.90
  8. Apijan Građ. ratovi 1.90
  9. Apijan Građ. ratovi 1.90
  10. Apijan Građ. ratovi 1.90
  11. Apijan Građ. ratovi 1.92
  12. Apijan Građ. ratovi 1.92
  13. Apijan Građ. ratovi 1.93
  14. Apijan Građ. ratovi 1.93
  15. Apijan Građ. ratovi 1.93

Napomena:
Ovaj članak može da se prenese ili preradi samo ako se označi da je prenešen ili prerađen sa Istorijske enciklopedije i da je autor Verlor.
Članak je prebačen na [Srpsku enciklopediju]

Advertisement