Историјска енциклопедија
Register
Advertisement

Гај Попилије Ленат (лат. Gaius Popillius Laenas) је био римски војсковођа и државник. Два пута је био биран за римскога конзула 172. и 158. пре Христа. Истакао се 168. пре Христа када је дипломатском интервенцијом присилио селеукидскога краља Антиоха IV Епифана да оконча Шести сиријски рат и да се повуче из Египта и Кипра.

Конзул и сукобљавање са Сенатом[]

Изабран је по први пут за конзула 172. пре Христа заједно са Публијем Елијем Лигом.[1] Оба конзула су као провинцију добили Лигурију. Међутим нису одлазили у своју провинцију јер се у Риму водила велика политичка борба Сената и Гајевога брата Марка Попилија Лената.[2] Марко Попилије Ленат је као конзул 173. пре Христа напао, опљачкао и продао у робље мирно лигурско племе Стателата, а Сенат је онда тражио да се Стателатима врати имовина и слобода.[3] Марко Попилије се оглушавао на сенатске одлуке, али када му се окончао мандат претило му је суђење. Гај Попилије Ленат је спречавао Сенат да уопште започне дискусије о његовом брату, а Сенат није хтео да расправља ни о једном другом питању, док год се не реши питање Марка Попилија и Стателата.[4]

Одлазак у Лигурију[]

Пошто је Марко Попилије Ленат и током 172. пре Христа наставио да напада и убија Стателате народни трибуни су запретили Гају Попилију Ленату и Публију Елију Лигу, да ће их казнити уколико не оду у своју провинцију.[5] Два конзула су тада послушала и отишла у Лигурију, где су преузели војску од Марка Попилија.[6] Сенат је донео одлуку да се ослободе сви Лигури, који нису узели оружје након 179. пре Христа, а Гаја Попилија Лената су задужили да им додели земљу с друге стране реке По.[7] По повратку у Рим сенатори су критиковали Гаја Попилија, јер није ослободио Лигуре.[8]

Дипломатска активност у Грчкој[]

Током 169. пре Христа Сенат га је заједно са Гнејем Октавијем послао као изасланика у Грчку.[9] Требали су да објаве одлуку Сената да нико не снабдева римске магистрате без сенатске одлуке. Та одлука требала је да улије поверење римским савезницима да неће трпити самовољу римских магистрата.[10] После тога и проконзул Аул Хостилије Манцин послао их је као легате у различите области.[11] Давали су на знање да не трпе уздржане за време Трећега македонскога рата. Етолци нису веровали Римљанима, па су изасланици тражили од њих таоце. Подржали су Ликиска и Тоанта, који су били на страни Римљана.[12] Од Ахајаца су могли да очекују помоћ, а у Акарнанији су једни били за Римљане, а други за Македонце.[13]

250px-Antiokhos IV

Антиох IV Епифан

Спречава Персеја да заузме Страт[]

Када су Епирци позвали Персеја да освоји Страт, најмоћнији град Етолије, он је кренуо са 10.000 пешака и 300 коњаника.[14] Етолски вођа Архидам је био спреман да изда град, али када је накратко напустио град превладала је проримска фракција, која је позвала Гаја Попилија. Персеј је очекивао и да ће му Етолци отворити градске капије.[15] Међутим уместо тога Етолци су у Страт пустили Гаја Попилија Лената и 1.000 римских војника.[16] Гај Попилије је предузео све мере предострожности у Страту да не би Етолци опет променили страну, па је Персеј онда морао да одустане од опсаде Страта и да се тешким путевима врати у Тесалију.

Повлачење круга у песку око Антиоха IV[]

За време Шестога сиријскога рата селеукидски краљ Антиох IV Епифан био је успешнији и заробио је египатскога краља Птолемеја VI Филометора, коме је онда дозволио да влада као марионета. Међутим након немира у Александрији именован је Птолемејев брат Птолемеј VIII Еуергет као нови краљ. На сцену је онда ступила њихова сестра Клеопатра II, која је наговорила своја два брата да владају заједнички.[17] Антиох IV Епифан је због тога током 168. пре Христа покренуо другу инвазију и најпре је освојио Кипар.[18] Са војском је кренуо према Александрији, али на путу се срео са римским изасланством на челу кога је био Гај Попилије Ленат. Тражио је од Антиоха да се повуче из Египта и са Кипра, а у супротноме претио је ратом.[19][20] Када је Антиох рекао да треба да се о том ултиматуму посаветује са својим саветницима онда је Гај Попилије Ленат око њега повукао круг у песку и рекао му да треба да одговори на ултиматум док се налази унутар круга.[21][22] Упозорио га је да у случају да прекорачи линију у песку, а не пристане на повлачење из Египта да ће тада Рим против њега прогласити рат.[23] Антиох је одлучио да се повуче из Египта.[24]

Други конзулат[]

По други пут изабран је за конзула 158. пре Христа заједно са Марком Емилијем Лепидом Млађим. У исто време његов брат Марко Попилије Ленат био је изабран за цензора.

Претходи:
Луције Постумије Албин и Марко Попилије Ленат
Конзул Римске Републике
заједно са Публијем Елијем Лигом
172. пре Христа

Следи:
Публије Лициније Крас и Гај Касије Лонгин


Претходи:
Гнеј Корнелије Долабела и Марко Фулвије Нобилиор
Конзул Римске Републике
заједно са Марком Емилијем Лепидом
158. пре Христа

Следи:
Секст Јулије Цезар и Луције Аурелије Орест


Литература[]

Референце[]

  1. Ливије 42.9
  2. Ливије 42.10
  3. Ливије 42.8
  4. Ливије 42.10
  5. Ливије 42.21
  6. Ливије 42.22
  7. Ливије 42.22
  8. Ливије 42.28
  9. Ливије 43.17
  10. Ливије 43.17
  11. Полибије 28.3
  12. Полибије 28.4
  13. Полибије 28.5
  14. Ливије 43.21
  15. Ливије 43.21-22
  16. Ливије 43.22
  17. Ливије 45.11
  18. Ливије 45.11
  19. Полибије 29.27
  20. Диодор 31.2
  21. Полибије 29.27
  22. Диодор 31.2
  23. Диодор 31.2
  24. Полибије 29.27
Advertisement