Историјска енциклопедија
Register
Advertisement

Гај Сулпиције Гал (лат. Gaius Sulpicius Gallus, до нешто пре 149. пре Христа) је био римски војсковођа, политичар и астроном. Истакао се предвиђањем помрчине месеца пред битку код Пидне 168. пре Христа. Као конзул 166. пре Христа заслужио је тријумф истакавши се победом над Лигурима.

Прве дужности[]

Његов отац је био Гај Сулпиције Гал, конзул 243. пре Христа, на крају Првога пунскога рата. Гај Сулпиције Гал је прве дужности обично обављао заједно са Луцијем Емилијем Паулом Македонцем, који му је изгледа био пријатељ. Учествовао је 181. пре Христа у рату у Лигурији под заповедништвом Луција Емилија Паула.[1] У Риму су се 171. пре Христа појавили хиспански депутати, који су тражили помоћ у процесу против римских претора, који су пљачкали и изнуђивали новац од римских савезника у Хиспанији.[2] За адвокате Хиспанаца именовани су Публије Корнелије Сципион Насика, Катон Старији, Луције Емилије Паул Македонац и Гај Сулпиције Гал.[3] Гал је заједно са Емилијем Паулом именован за адвоката Даљње Хиспаније.

Предвиђање помрачења Месеца[]

Именован је за урбанога претора 169. пре Христа.[4] Конзули су започели велику регрутацију војника потребних за Трећи македонски рат и тада су критиковали народ због избегавања регрутације. Марко Клаудије Марцел (конзул 166. пре Христа) и Гај Сулпиције Гал су се тада истакли и заштитили народ од превелике строгости конзула.[5] Гал је током 168. пре Христа служио као војни легат у војсци Емилија Паула Македонца. Гал је био астроном и за време Трећега македонскога рата пред одлучујућу битку код Пидне истакао се предвидевши тачан датум помрачења месеца 21. јула 168. пре Христа. Луције Емилије Паул Македонац му је дозволио да окупи војску и да објави прецизно време када ће се десити потпуно помрачење месеца.[6] [7] Војсци је нагласио да немају разлога за страх због те природне појаве.[8] Македонци су ту појави сматрали као лош предзнак пред одлучујућу битку.[9][10] С друге стране Плутарх помиње помрачење, али не помиње да је Гал предвидео ту појаву.[11] Помрачење се десило уочи одлучујуће битке код Пидне. Након победе у Трећем македонском рату Луције Емилије Паул је ујесен 167. пре Христа оставио Гала да командује римским логором.[12] Ипак командовао је краће време, јер се брзо након тога Гал вратио у Рим, да се кандидује за конзула.

Конзул[]

Изабран је за конзула 166. пре Христа заједно са Марком Клаудијем Марцелом.[13] Као провинцију добио је Лигурију. Успешно је водио рат са Лигурима, покорио их, а по повратку у Рим изгласан му је тријумф.[14]

Изасланство у Грчкој и малој Азији[]

Током 164. пре Христа послан је заједно са Манијем Сергијем као изасланик у Грчку и Малу Азију.[15] Требао је да испита притужбе Прусије, Галата, Селгљана и представника разних народа против пергамскога краља Еумена II.[16] Требао је и да пресуди и у спору између Мегалопоља и Спарте око спорне територије.[17] Гал је исто тако требао да арбитрира у спору између Спарте и Аргоса, али он је спор поверио Каликрату.[18] Док је боравио у Грчкој обратили су му се Етолци из Плеурона, који су желели да иступе из Ахајскога савеза. Гал их је упутио да пошаљу изасланство у Рим, где су добили одобрење да се одвоје. Сенат је поред тога саветовао Галу да од Ахајскога савеза одваја што може више градова.[19] Постоје грешке или нарушена неутралност у неким деловима Паусанијевога текста за те године, тако да се сматра да је мала вероватност да је тада Рим радио против проримских политичара Ахајскога савеза.[20] Гај Сулпиције Гал је по доласку у Малу Азију сазвао све, који имају неке притужбе против Еумена II да их изнесу у Сарду.[21] Полибије је оцртавао Гала као поремећенога човека, који је био поносан на своје непријатељство са Еуменом II.[22]

Астроном[]

Гај Сулпиције Гал је велики део свога живота посветио изучавању астрономије, тако да га је цитирао и Плиније. Један кратер на Месецу именован је по њему Сулпиције Гал. Када је изгубио сина био је веома потресен, а растао се и од жене јер се она наводно након те несреће јавно појавила без вела. Умро је пре 149. пре Христа, када се помиње да је његов други син као малолетник био под старатељством Сервија Сулпиција Галбе.[23]

Претходи:
Квинт Елије Пет и Марко Јуније Пен
Конзул Римске Републике
заједно са Марком Клаудијем Марцелом
166. пре Христа

Следи:
Тит Манлије Торкват и Гнеј Октавије


Литература[]

Референце[]

  1. Ливије 40.28
  2. Ливије 43.2
  3. Ливије 43.2
  4. Ливије 43.11
  5. Ливије 43.14
  6. Cicero, De re publica 1, 23
  7. Valerius Maximus 8, 11, 1
  8. Ливије 44.37
  9. Ливије 44.37
  10. Полибије 29.16
  11. Плутарх Емилије 17
  12. Ливије 45.27
  13. Ливије 45.44
  14. Ливије Периохе 46
  15. Полибије 31.1
  16. Полибије 31.1
  17. Полибије 31.1
  18. Паусанија 7.11.1-2
  19. Паусанија 7.11.3
  20. Derrow CAH 8 стр. 320
  21. Полибије 31.6
  22. Полибије 31.6
  23. Cicero, De Oratore 1, 228

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Advertisement