Датам (грч. Δατάμης, до 362. пре Христа) је био персијски војсковођа и сатрап Кападокије и Киликије (385—362. пре Христа). Играо је значајну улогу у побуни сатрапа, започетој 368. пре Христа против персијског цара Артаксеркса II. Корнелије Непос га сматра након Хамилкара и Ханибала најхрабријим и најсособнијим од војсковођа, који нису Грци или Римљани.
Сребрењак са ликом Датама
Наслеђује оца као сатрап[]
Његов отац Камисар био је сатрап Киликије за време Артаксеркса II. Његов отац и он водили су рат са Кадузијцима.[1] У томе рату страдало је неколико хиљада Персијанаца. Датам се у том рату показао као изванредан ратник, па га је персијски цар примио у своју личну гарду[2]. Његов отац Камисар погинуо је 385. пре Христа у рату са Кадузијцима, па је Датам тада именован за сатрапа Киликије.[3]
Рат са Тиром, сатрапом Пафлагоније[]
Истакао се још више у рату, који је Аутофрадат водио око 384. пре Христа са побуњеницима. Тада је успео да спаси персијску војску од пораза, иако су побуњеници напали сам логор. Због тих успеха добио је још значајније задужења. Када се побунио сатрап Пафлагоније Тир тада је Датам био постављен за заповедника похода против Тира.[4] Пошто је Датам био у родбинским везама са побуњеним сатрапом покушао је да га наговори да одустане од побуне и тада га умало Тир није на превару убио.[5] Након тога започео је отворени рат против Тира, кога је заробио.
Поход против Асписа у Катаонији[]
Због тих заслуга цар га је поставио најпре за сузаповедника Фарнабазу II и Титраусту приликом припрема за поход у Египат. Припреме за египатски поход почеле су 377. пре Христа. Када је цар опозвао Фарнабаза II (можда 373. пре Христа) поставио је Датама за главног заповедника у походу на Египат.[6] Док је припремао поход на Египат добио је заповед од краља да угуши побуну у Катаонији.[7] Аспис се побунио у Катаонији и харао је и околним сатрапијама. Аспис се предао Датаму, који је са мањом војском дошао да угуши побуну.[8]
Сплетке против Датама и побуна 368. пре Христа[]
Датам је стекао велики углед код краља, али навукао је мржњу оних, који су били мање вредни од њега. Почели су да сплеткаре против Датама. Обавештен је да би у случају неуспеха у походу на Египат могао да остане без главе, јер би га непријатељи још више оцрнили код краља. Датам је због ризика одлучио да одустане од похода у Египат.[9] Он је часно напустио место заповедника именовавши новог заповедника. Отишао је у Кападокију , а након тога заузео је Пафлагонију и удружио се са Ариобарзаном. Започео је 368. пре Христа побуну против персијског цара.[10] Уследила је побуна великога броја сатрапа у западним деловима Персијског царства.
Артабазов поход против Датама[]
Против Датама персијски цар послао је Артабаза.[11] Датам је имао на располагању 20.000 плаћеника. У рату му је погинуо син, а након тога напустио га је и таст Митробарзан са великим делом војске.[12] Датам је знао да би то могло имати погубне последице по његову војску, па је раширио вест да је његов таст отишао код противника да би их изнутра уништио.[13] Чим је Митробарзан дошао до Артабаза Датам је наредио напад, па су Писиђани помислили да је Митробарзан заиста дошао да би их преваром заробио.[14] Митробарзан није могао ни да се врати, а није могао ни код Артабаза, па је његова војска страдала са две стране и од Датама и од Артабаза.[15] Након тога Датам је победио Артабаза.[16]
Персијски поход против Датама[]
Персијски цар послао је у велику војску под заповедништвом лидијског сатрапа Аутофрадата у Кападокију да сломи побуну.[17] Да би спречио долазак персијске војске Датам је заузео Киликијска врата. Аутофрадат је имао на располагању огромну војску од 20.000 коњаника и 100.000 пешака.[18]. Поред тога имао је и 3.000 праћкаша, 45.000 савезника, 3.000 грчких плаћеника и много лаконаоружаних војника.[19] Датам је имао двадесет пута мање војске, али ослањао се на повољан терен. Побеђивао је у свим биткама. У битку са много пута јачим противником улазио је само тамо где би се указала погодна прилика.
Пошто није могао да га победи Аутофрадат је позивао Датама да се помире. Датам је прихватио споразум о примирју и окончао се рат, а Аутофрадат се вратио у Фригију.[20] Аутофрадат је склопио примирје са Датамом да би могао да концентрише снаге против Ариобарзана, који му је представљао опаснијег непријатеља.
Смрт[]
Персијски цар Артаксеркс II није успео у једном покушају атентата на Датама. Међутим Ариобарзанов син Митридат обећао је Артаксерксу да ће убити Датама. Митридат се претварао да се побунио против Артаксеркса, па је харао сатрапијама, заузимао утврђења, а део опљачканога слао је Датаму, па је стекао његово поверење.[21] Када се састао са Датамом Митридат га је на превару убио.[22]
Литература[]
- Корнелије Непос, Датам
- Диодор са Сицилије
- Briant, Pierre: From Cyrus to Alexander, a History of the Persian Empire, Winona Lake, 2002, ISBN 1-57506-031-0
Референце[]
- ↑ К. Непос, Датам 1
- ↑ К. Непос, Датам 1
- ↑ К. Непос, Датам 1
- ↑ К. Непос, Датам 2
- ↑ К. Непос, Датам 2
- ↑ К. Непос, Датам 4
- ↑ К. Непос, Датам 4
- ↑ К. Непос, Датам 4
- ↑ К. Непос, Датам 5
- ↑ К. Непос, Датам 5
- ↑ Диодор 15.91
- ↑ Диодор 15.91
- ↑ К. Непос, Датам 6
- ↑ К. Непос, Датам 6
- ↑ Диодор 15.91
- ↑ Диодор 15.91
- ↑ К. Непос, Датам 7
- ↑ К. Непос, Датам 8
- ↑ К. Непос, Датам 8
- ↑ К. Непос, Датам 8
- ↑ К. Непос, Датам 10
- ↑ К. Непос, Датам 11