Луције Мунације Планк (лат. Lucius Munatius Plancus, око 87. пре Христа—15. пре Христа) је био римски војсковођа и политичар у периоду позне Републике и ранога Римскога царства. Био је конзул 42. пре Христа и један од два последња цензора 22. пре Христа. Основао је град Лугдунум (садашњи Лион) и Аугусту Раурику (данашњи Базел).
У Цезаровој служби[]
О његовој раној каријери се веома мало зна, сем да потиче из Тибура и да му отац, деда и прадеда носе исто име. Изгледа да је био први сенатор из своје фамилије. Служио је као Цезаров легат за време Цезаровога освајања Галије.[1] Најпре је био распоређен на зимовање у Белгији, али онда му је Цезар наредио да крене на територију моћнога галскога племена Карнута, које је било на ивици побуне.[2] Борио се на страни Цезара и у Цезаровоме грађанском рату против Помпеја. Борио се 49. пре Христа у Хиспанији под заповедништвом Гаја Фабија у бици код Илерде.[3] Учествовао је 47. пре Христа у Афричком рату. Вратио се 46. пре Христа у Италију и по повратку био је именован за једнога од 8 градских префекта, који су били под надзором Марка Емилија Лепида. Именован је 45. пре Христа за претора. Кратко пре Цезаровога убојства постао је намесник дела Трансалпинске Галије (Галије Комате).[4] Цезар га је предодредио за конзула 42. пре Христа.
Оснивање Лугдунума (Лиона)[]
Два дана након Цезаровога убојства заједно са Марком Антонијем и Цицероном говорио је у сенату позивајући на амнестију и слогу.[5] Планк је брзо након тога преузео Галију Комату и три легије.[6] У оностраној Галији основао је Лугдунум (садашњи Лион) и Аугусту Раурику (данашњи Базел).[7] Крајем 44. пре Христа и током 44. пре Христа Марко Антоније је опседао Децима Јунија Брута у Мутини, а сенат је против Антонија послао Октавијана и конзуле Аула Хирција и Гај Вибија Пансу Цетронијана. Почетком априла 43. пре Христа сенат је тражио од Марка Емилија Лепида, Планка и Гаја Асинија Полиона да зарате против Марка Антонија.[8] Планк је са војском кренуо да помогне Дециму Бруту у Мутини, али успут је сазнао за пораз Марка Антонија у бици код Мутине.
Прелазак на страну Марка Антонија[]
С друге стране Марко Антоније се након Мутине повукао до Алпи надајући се да ће Планк и Лепид као бивше лојалне Цезарове присташе да стану на његову страну.[9] Међутим Планк је још увек био лојалан сенату и послао је 4.000 коњаника против Луција Антонија.[10] Сенат се одједном променио одлуку и Лепиду и Планку су послали поруку да немају више потребе за њиховом интервенцијом.[11] Марко Антоније је повео своју војску у провинцију Марка Емилија Лепида. Лепидова и Планкова војска улогориле се на реци и Марко Антоније је дошао близу њих на другу страну реке.[12][13] Две стране су почеле да преговарају, када су сазнали за Антонијев договор са Октавијаном. Војске су почеле да се мешају, а Цезарови ветерани из Лепидове и Планкове војске тражили су да се прикључе Марку Антонију.[14] Лепидова војска је онда 29. маја 43. пре Христа прешла на страну Марка Антонија и приморала Лепида да се сложи са тим.[15][16] Децим Брут се придружио Планку и онда су тражили још војске да би се супроставили уједињеној великој војсци Антонија и Лепида.[17][18] Након тога и Планк се са војском придружио Лепиду и Марку Антонију,[19] па је Децим Брут након тога побегао према Македонији.[20] Заједничка војска Антонија, Лепида и Планка је са 17 легија и 10.000 коњаника прешла у Италију.[21]
Конзул[]
Када је Октавијан заузео Рим успостављен је 43. пре Христа Други тријумвират. Међу проскробованима био је Планков брат Плоције Планк.[22][23] Ипак он је неке од проскрибованих скинуо са листе.[24] Планку је изгласан тријумф због победе над Галима. Био је изабран за конзула 42. пре Христа заједно са тријумвиром Марком Емилијем Лепидом.
Перусијски рат[]
Антонијева жена Фулвија је за време Антонијева одсуства током 41. пре Христа закувала Перусијски рат, у коме је Октавијан опколио Луција Антонија у Перусији. Планк је са једном својом легијом победио једну Октавијанову легију, али онда се вратио у Сполето.[25] Публије Вентидије Бас, Гај Асиније Полион и Планк покушали су да ослободе Перусију опсаде, али Агрипа их је са већом војском натерао да се повуку.[26] За разлику од друга два команданта, који су инзистирали да наставе са пробојем Планк је саветовао да сачекају.[27] На крају је Луције Антоније био присиљен да фебруара 40. пре Христа капитулира у Персуији. Фулвија је са Планком и са 3.000 војника побегла у Грчку.[28][29] Планк је иза себе оставио много војске, па су његове две легије прешле код Агрипе, а преостали део војске под команду Вентидија.[30]
Намесник Азије и Сирије[]
Планк је и даље остао у Антонијевој служби. Током 40. пре Христа именован је за намесника Азије.[31] Парћани су под командом Пакора и Квинта Лабијена напали Сирију. Квинт Лабијен је успео да придобије неколико римских гарнизона у Сирији, па је Пакор кренуо да осваја Феникију и Палестину, а Лабијен је освајао Малу Азију. Планк се тада повукао из своје провинције и побегао је на нека острва.[32] Квинт Лабијен је преузео контролу у целој Малој Азији. Током 35. пре Христа Планк је био намесник Сирије.[33] Након што га је Октавијан победио Секст Помпеј је у то време побегао у Малу Азију. Међутим и ту је поражен, а погубио га је Планков нећак Марко Тиције по налогу Марка Антонија.[34] Иако је то учинио највероватније по налогу Марка Антонија Апијан помиње и верзију да је Планк дао налог да се Секст Помпеј погуби.[35] Луције Мунације Плак је био Антонијев верни слуга, а посебно је био веран Клеопатри VII, којој се толико много улагивао да је Патеркул за њега тврдио да се понашао попут слуге.[36] Према Патеркуловим по свој прилици претеривањима на гозбама би гол на кољенима плесао обојан плавом бојом и носећи рибљи реп.[37]
Прелази Октавијану[]
По доласку у Ефез, где је Марко Антоније пре битке код Акција опремао велику флоту од 800 бродова Планк, његов нећак Марко Тиције и Гнеј Домиције Ахенобарб тражили су од Марка Антонија да Клеопатру пошаље у Египат.[38] Због тога су пали у немилост, па је Планк променио страну и прешао је Октавијану.[39][40][41] Током 22. пре Христа заједно са Емилијем Лепидом Паулом био је именован за цензора.[42] То је било последњи пут да су се именовали цензори. Два цензора су се стално свађала. Током 27. пре Христа Планк је као најстарији конзул у сенату Октавијану доделио титулу Августа.[43]
Породица[]
Имао је сина и ћерку. Његов син Луције Мунације Планк Млађи био је конзул 13. и 14. године, а оженио се Емилијом Паулом. Планкова ћерка била је Мунација Планцина, жена Гнеја Калпурнија Писона, који је био оптужен за Германикову смрт.
Претходи: Гај Вибије Панса Цетронијан и Аул Хирције |
Конзул Римске Републике заједно са Марком Емилијем Лепидом 42. пре Христа |
Следи: П. Сервилије Ватиа Исаурик и Луције Антоније
|
Литература[]
- Касије Дион
- Апијан, Грађански ратови
- Гај Јулије Цезар, Галски рат, Грађански рат, превод др. Ахмед Тузлић, Матица српска
- Велеј Патеркул
- Плутарх Антоније
- Светоније
- Гај СветонијеТранквил, Дванаест римских царева, превод Николе Шопа, Дерета, Београд 2001
- Huzar, Eleanor G. (1978). Mark Antony: A Biography. Minneapolis: University of Minnesota Press, ISBN 0-8166-0863-6
- Eck, Werner; translated by Deborah Lucas Schneider; new material by Sarolta A. Takács , The Age of Augustus. Oxford: Blackwell Publishing 2003, ISBN 9780631229582
- Funerary Inscription of L. Munatius Plancus
Референце[]
- ↑ Цезар Галски рат 5.24
- ↑ Цезар Галски рат 5.25
- ↑ Цезар Грађански рат 1.40
- ↑ Касије Дион 46.29
- ↑ Плутарх Брут 19
- ↑ Апијан Грађански ратови 3.46
- ↑ Funerary inscription of L.Munatius Plancus
- ↑ Апијан Грађански ратови 3.74
- ↑ Huzar стр. 109
- ↑ Huzar стр. 111
- ↑ Касије Дион 46.50
- ↑ Касије Дион 46.51
- ↑ Апијан Грађански ратови 3.83
- ↑ Плутарх Антоније 18
- ↑ Huzar стр. 112
- ↑ Плутарх Антоније 18
- ↑ Huzar стр. 112
- ↑ Касије Дион 46.53
- ↑ Плутарх Антоније 18
- ↑ Касије Дион 46.53
- ↑ Плутарх Антоније 18
- ↑ Апијан Грађански ратови 4.12
- ↑ Касије Дион 54.2
- ↑ Апијан Грађански ратови 4.37
- ↑ Апијан Грађански ратови 5.33
- ↑ Апијан Грађански ратови 5.35
- ↑ Апијан Грађански ратови 5.35
- ↑ Апијан Грађански ратови 5.50
- ↑ Huzar стр. 134
- ↑ Апијан Грађански ратови 5.50
- ↑ Касије Дион 48.24
- ↑ Касије Дион 48.26
- ↑ Апијан Грађански ратови 5.144
- ↑ Апијан Грађански ратови 5.144
- ↑ Апијан Грађански ратови 5.144
- ↑ Патеркул 2.83
- ↑ Патеркул 2.83
- ↑ Плутарх Антоније 58
- ↑ Патеркул 2.83
- ↑ Плутарх Антоније 58
- ↑ Касије Дион 50.3
- ↑ Патеркул 2.95
- ↑ Светоније Август 7