Историјска енциклопедија
Advertisement

Луције Емилије Лепид Паул (лат. Lucius Aemilius Lepidus Paullus) је био римски војсковођа и политичар, брат тријумвира Марка Емилија Лепида. Цезар га је подмитио да би као конзул током 50. пре Христа био неутралан у политичком сукобу између њега и Помпеја. Уз помоћ мита подигао је Емилијеву базилику.

640px-Basilica Aemilia 3D

Емилијева базилика (реконструкција изгледа)

Порекло[]

Син је Марка Емилија Лепида, конзула 78. пре Христа и брат тријумвира Марка Емилија Лепида. Пошто је имао надимак Паул то је многе наводило да сматрају да је био усвојени брат тријумвира Марка Емилија Лепида. Изгледа да му је надимак Паул дао отац у част Луција Емилија Паула Македонца, освајача Македоније.

Катилинина завера[]

Луције Емилије Лепид Паул је за разлику од свога оца започео своју каријеру подржавајући оптимате. Током 63. пре Христа оптужио је Катилину на основу Плауцијевога закона, по којем се кажњавају они, који наоружаним четама угрожавају мир.[1] На тај начин Емилије Лепид Паул је стао на страну Цицерона, који је као конзул настојао да се обрачуна са Катилином и завереницима. Цицерон га је касније хвалио, а популари су га мрзили. У то време је био још веома млад, јер је за квестора био изабран тек неколико година касније. Био је 59. пре Христа квестор у Македонији под заповедништвом Гаја Октавија. Луције Ветије га је оптужио да је био упознат са наводном завером против Помпеја. Током 57. пре Христа истицао се залагањем да се Цицерон позове из егзила. Изабран је за едила 55. пре Христа и тада је обновио једну од старих базилика на средини форума. Изабран је за претора 53. пре Христа, али због нереда у Риму избори су се одржали тек током јула.

Конзул[]

Изабран је за конзула 50. пре Христа заједно са Гајем Клаудијем Марцелом. Помпеј је све учинио да се за конзуле 50. пре Христа изаберу велики Цезарови непријатељи Луције Емилије Лепид Паул и Гај Клаудије Марцел[2] Како се распадао Први тријумвират тако су се Цезар и Помпеј били све ближе обрачуну. Цезар је међутим поткупљивањем покушао да продобије нове конзуле и народне трибуне, па је Емилија Лепида Паула поткупио да не ради против њега, а народнога трибуна Гаја Скрибонија Куриона је с друге стране поткупио да му помаже.[3] Лепид Паул је од Цезара добио 1.500 таланата мита, а од тога новца је реконструисао Паулову или Емилијеву базилику.[4][5][6] Када је конзул Гај Клаудије Марцел Млађи предложио да се Цезару пошаљу заменици Емилије Паул је на то ћутао, а Гај Скрибоније Курион је минирао Клаудијев предлог додајући да и Помпеј треба да напусти своје провинције.[7] Прихватајући мито Емилије Паул је изгубио поверење свих партија, тако да није даље ни учествовао у грађанском рату Цезара и Помпеја.

640px-Roma-curia01

Остаци Емилијеве базилике

Противник Другога тријумвирата[]

Емилије Паул се у изворима појављује тек након Цезаровога убојства. Тада се придружио Сенату. Био је један од сенатора који је свога брата Марка Емилија Лепида 30. јуна 43. пре Христа прогласио за државнога непријатеља због тога што се удружио са Марком Антонијем. Међутим када је оформљен Други тријумвират брат га је ставио као првога на листи проскрибованих.[8] Војници, који су били задужени да га убију пустили су га да побегне код Марка Јунија Брута.[9] По свој прилици било је то уз братово одобрење.[10] Након Брутове смрти боравио је у Милету у Малој Азији, а у Рим се није враћао ни када су се окончале проскрипције.[11] Његов син Паул Емилије Лепид био је конзул 34. пре Христа.

Претходи:
Марко Клаудије Марцел и
Сервије Сулпиције Руф
Конзул Римске Републике
заједно са Гајем Клаудијем Марцелом
50. пре Христа

Следи:
Луције Корнелије Лентул Крус и Гај Клаудије Марцел


Литература[]

Референце[]

  1. Салустије Катилинина завера 31
  2. Апијан Грађански ратови 2.26
  3. Апијан Грађански ратови 2.26
  4. Апијан Грађански ратови 2.26
  5. Плутарх Цезар 29
  6. Плутарх Помпеј 58
  7. Апијан Грађански ратови 2.27
  8. Апијан Грађански ратови 4.12
  9. Апијан Грађански ратови 4.37
  10. Касије Дион 47.8
  11. Апијан Грађански ратови 4.37
Advertisement