Битка на Аксони или битка на Ени се одиграла 57. пре Христа за време Галских ратова између римске војске под командом Цезара и савеза белгијских племена под командом Галбе. Битка се одиграла на реци Ени у северозападном делу данашње Француске. Након мањега пораза у бици Белги су због слабога снабдевања одлучили да оду кућама. Цезар је касније морао да ратује и даље са белгијским племеном Нерва.
Белги формирају савез[]
Цезар је 58. пре Христа у бици у Вогезима победио германска племена Свева под заповедништвом Ариовиста. Германи су се након пораза напустили Галију. Након окончања германске опасности обновила су се непријатељства међу галским племенима, а у исто време Гали су све мање толерисали римску окупацију. Белги су контролисали трећину Галије и створили су војни савез са циљем да спрече да Римљани освоје и њихову земљу.[1] На челу Белга био је краљ Галба.[2] Међусобно су разменили таоце. Многи Гали су тражили савез са Белгима. Већина Белга је према Цезару потицала од Германа, а били су познати као најратоборнији и најхрабрији од свих у Галији. Они су се једини одупрли инвазији Кимбра и Теутонаца, па су због тога стекли велики углед и војну снагу.[3]
Цезар са војском креће до земље Белга[]
Тит Лабијен је са римском војском зимовао 58/57 пре Христа у Галији и чим је сазнао да се Белги припремају за рат и да стварају међусобни савез обавестио је Цезара, који се тада налазио у Цисалпинској Галији.[4] Цезар је у Трансалпинску Галију најпре послао Квинта Педија са две легије, а онда је и сам дошао.[5] Када је сазнао да Белги концентришу своје снаге на једном месту Цезар је за 15 дана стигао до њихове територије. Једино су Реми од свих Белга ступили у савез са Римљанима. Реми су информисали Цезара о војној снази Белга. Цезар је поред 6 легија (7, 8,9,10,11,12. легија), које су учествовале у рату против Ариовиста на располагању имао и две нове легије (13. и 14. легију).
Војна снага Белга[]
На челу Белга био је краљ Свесиона Галба.[6][7] Укупно су располагали са 306.000 војника.[8] Од тога је било 60.000 Беловака, који су представљали војно највреднији део Белга. Свесиони су давали 50.000, Нерви 50.000, Морини 25.000, Атуатуци 19.000, Атребати 15.000, Амбијани 10.000, Калети 10.000, Вироманди 10.000 и Менапи 9.000 војника.[9] Још 4 племена, који се сматрају Германима дали су 40.000 војника. Ипак те Цезарове бројеве треба узети са опрезом.
Долазак две војске на реку Аксону (Ену)[]
Цезар је од галскога племена Хедуанаца тражио да пустоше поља Беловака, са циљем да део Белга буде запослен на другом месту.[10] Цезар је на реци Аксони (данашња Ена) успоставио утврђени логор након што је прешао реку. [11] Да би бранио мост на реци са друге стране реке је послао 6 кохорти под командом легата Квинта Титурија Сабина.[12] Белги су напали ремски град Бибракт, који је онда тражио помоћ од римске војске. Цезар је послао стрелце и праћкаше, па су Белги одустали од Бибракта и кренули су према Цезаровом логору на реци Аксони.[13]
Почетни распоред снага[]
Белги су успоставили логор на 2 миље од Цезаровога логора, а логор им је био дугачак пуних 8 миља. Цезар је две новорегрутоване легије оставио у логору на брду, а осталих шест легија је распоредио на обронцима брда.[14] Са страна је дао да се направи попречни шанац, а на крајњим деловима је подигао тврђавицу са катапултима. Између две војске био је мочваран терен.[15] Обе стране су оклевале да пређу мочвару. Римска војска је имала мање војске, али је била на завидно добром положају. Долазило је једино до мањих коњичких чарки.
Битка[]
Белги су онда покушали да пређу реку Аксон и да се нађу Римљанима иза леђа. Намеравали су да заузму мост, ометају римске линије снабдевања или пустоше поља римских савезника Рема.[16] Међутим Цезар је на време био обавештен о белгијским покретима, па је преко реке послао целу коњицу и лаконаоружану војску.[17] Белги нису били очекивали велики отпор, па су неспремно крај реке дочекали римски напад. Један део Белга страдао је у том нападу, а други су се повукли.[18] Због тога неуспеха Белги су закључили да не могу ништа да постигну, а како су се већ суочавали са оскудицама одлучили су да се разиђу по племенима и да свако брани своју територију и територију оних, који би били нападнути.[19] Белге је на одступање натерало и пустошење земље Беловаца, што су спроводили Хедуанци.
Повлачење велике белгијске војске[]
Белги су се повукли у великом нереду, па је све изгледало као бег.[20] Цезар није знао који је разлог њиховога повлачења, па није одмах кренуо у потеру за њима страхујући од могућих заседа.[21] Сачекао је зору, па је тада у потеру послао Квинта Педија и Луција Ауренклеја Коту са коњицом, а иза њих Тита Лабијена са три легије.[22] Белги су током потере пружили мршав отпор, па их је много страдало.
Литература[]
- Гај Јулије Цезар, Галски рат, Грађански рат, превод др. Ахмед Тузлић, Матица српска
- Касије Дион
- Goldsworthy, Adrian Caesar: Life of a Colossus, Yale University Press (2006), ISBN 0-300-12048-6
Референце[]
- ↑ Цезар Галски рат 2.1
- ↑ Цезар Галски рат 2.4
- ↑ Цезар Галски рат 2.4
- ↑ Цезар Галски рат 2.1
- ↑ Цезар Галски рат 2.2
- ↑ Цезар Галски рат 2.4
- ↑ Касије Дион 39.1
- ↑ Цезар Галски рат 2.4
- ↑ Цезар Галски рат 2.4
- ↑ Цезар Галски рат 2.5
- ↑ Цезар Галски рат 2.5
- ↑ Цезар Галски рат 2.5
- ↑ Цезар Галски рат 2.7
- ↑ Цезар Галски рат 2.8
- ↑ Цезар Галски рат 2.9
- ↑ Цезар Галски рат 2.9
- ↑ Цезар Галски рат 2.10
- ↑ Цезар Галски рат 2.10
- ↑ Цезар Галски рат 2.10
- ↑ Цезар Галски рат 2.11
- ↑ Цезар Галски рат 2.11
- ↑ Цезар Галски рат 2.11