Други месенијски рат био је рат између Месеније и Спарте. Рат је започео 39 година након Првог месенијског рата, а трајао је од 685. пре Христа до 668. пре Христа. Рат је избио након побуне Месењана, који су били сведени на ниво хелота. Спарта је победила у рату, па су Месењани остали у поробљеном статусу хелота.
Увод[]
Први месенијски рат трајао је од 743. до 724. пре Христа. Пре освајања Лаконија је била прегусто насељена. Спарта је кренула у рат са Месенијом да би проширила територију. Након две деценије рата и спартанске победе Месењани су били поробљени као хелоти.
Почетак рата[]
Други месенијски рат избио је јер су се побунили становници Месеније, који су 39 година пре тога били поробљени и сведени на статус хелота. Устанак је припремио Аристомен уз подршку Аргоса и Аркадије.[1] У то време спартански краљеви били су Анаксандар и Анаксидам. Устанак је започео 39 година након Првог месенијског рата,[2] тј. 685. пре Христа. Устаници и Спартанци сукобили су се у другој години рата 684. пре Христа у бици код Дере.[3] Обе стране ушле су у битку без савезника, а битка је завршила неодлучено.
Аристомен постаје краљ Месеније[]
Након битке Месењани су због изванредних заслуга Аристомена прогласили за краља Месеније.[4] Аристомен је био толико храбар да се ушуњао у саму Спарту и оставио Спартанцима поруку у Атинином храму у Спарти.[5] Његова смелост је толико уплашила Спартанце, да су се обратили за савет Делфијском пророчишту. Добили су одговор да треба да узму једнога саветника из Атине.[6] Атињани су онда Спарти послали хромог песника Тиртеја[7], који је касније постао главни историјски извор за Месенијске ратове. Тиртеј је борбеним песмама подизао морал спартанске војске.
Битка код Вепрова гроба[]
У трећој години рата 683. пре Христа одиграла се битка код Вепровог гроба. На страни Месеније били су Елеја и Аркадија, а добили су и помоћ из Аргоса и Сикиона.[8] Придружили су им се и протерани Месењани, а међу њима најватренији су били они из Елеусине. Спарти се придружила војска из Коринта и мало војске из Лепреја. Вепров гроб, место где се одвијала битка налазио се крај Стениклера у Месенији. У тој бици победио је Аристомен. Након што је спартанска војска побегла са бојног поља Аристомен се запутио у Лаконију и отео им је стоку. У Лаконији је заробио и много људи и девојака угледна и богата рода. Међутим рањен је приликом повратка у Месенију.
Спарта је подмитила краља Аркадије[]
У следећој великој бици код Великог рова победила је Спарта. У тој бици Месењанима је помагала Аркадија. Спартанци су подмитили краља Аркадије Аристократа.[9] Када је дошло до битке Аристократ је повукао војску из Аркадије, остављајући на тај начин и лево крило и центар без војске.[10] Спарта је тада веома лако победила.
Повлачење на планину Ира[]
Аристомен се повукао са преживелима на планину Ира.[11] Спартанци су их ту опколили, али отпор се наставио. Месењани су пружали отпор још 11 година након издаје и пораза код Великог рова.[12] Од планине Ира имали су приступ само до Пилоса и Метона, па су успевали да пљачкају Лаконију. Пљачкали су храну, вино, стоку, а људе и покретне ствари би продавали. Лакадемоњани су због тога одлучили да не обрађују део Лаконије, који се граничио са Месенијом.[13] Због такве одлуке дошло је до немира у самој Спарти.
Аристомен је лично предводио неке од упада у Лаконију. Једном приликом Спартанци су заробили Аристомена заједно са једном групом и одлучили су да их баце са литице, али Аристомен је успео да умакне и да се врати у своју базу на Ири.
Заузимање Ира[]
Спартанци су искористили једну кишну ноћ и тада су успели да заузму тврђаву на Иру, коју су браниоци због невремена напустили. Када су Аркађани чули за заузимање Ира наредили су Аристократу да прискочи у помоћ Месенији. Међутим Аристократ је био поткупљен, па је одбио да помогне Месенији. Аристомен је покушао да изненади Спарту и нападне је док Спартанци пљачкају по Месенији. Поново га је издао Аристократ,[14] којега су онда Аркађани каменовали као издајника.
После[]
Сви заробљени Месењани били су поново доведени у положај хелота. Други месенијски рат окончао се 668. пре Христа.[15] Део Месењана отишао је на Сицилији, где су основали град Месену, на месту старог града Занкле. [16] Аристомен је умро на Родосу. Након гушења побуне спартанско друштво се још више милитаризира. Да би се спречиле нове побуне ствара се доста суров систем усмерен против хелота.
Литература[]
Референце[]
- ↑ Паусанија 4.15.1
- ↑ Паусанија 4.15.1
- ↑ Паусанија 4.15.4
- ↑ Паусанија 4.15.4
- ↑ Паусанија 4.15.5
- ↑ Паусанија 4.15.6
- ↑ Паусанија 4.15.6
- ↑ Паусанија 4.15.7
- ↑ Паусанија 4.17.2
- ↑ Паусанија 4.17.7
- ↑ Паусанија 4.17.10
- ↑ Паусанија 4.17.10
- ↑ Паусанија 4.18.2
- ↑ Паусанија 4.20-4.24
- ↑ Паусанија 4.23.4
- ↑ Паусанија 4.23.9