Калип (грч. Κάλλιππος) је био тиранин Сиракузе само тринаест месеци од 354. пре Христа до 352. пре Христа. Био је атински филозоф и пријатељ Диона, са којим је кренуо да обори сиракушку тираниду. Када је Дион постао владар Сиракузе Калип га је убио и онда је сам кратко владао као тиранин Сиракузе. Након свргавања са власти командовао је најамницима аве док га нису убили.
Калип је домаћин Диону[]
Калип је био Атињанин. Током 366/365. пре Христа био је тријерарх. Да би избегао суђење у Атини придружио се Диону и његовим најамницима. Током 357. пре Христа Дион је са Калипом и најамницима кренуо на Сицилију да би свргнуо Дионизија Млађега, који је тада владао Сиракузом. Дион је био саветник и Дионизија Старијега и Дионизија Млађега, а након што је прогнан живео је у Грчкој. Калип му је био домаћин, а обојица су се занимали за Платонову филозофију, па су ишли на Платонову академију. Заједно су били иницирани и у Елеузинске мистерије.[1]
Учешће у Дионовом подухвату 354. пре Христа[]
Дион је кренуо само са 800 плаћеника у два трговачка и у једном теретном броду.[2] Када је Дион стигао на Сицилију Дионизије Млађи је са 80 бродова отишао у Италију. Диону се на Сицилији придружило 5.000 војника.[3] Чим су Сиракужани чули за долазак Диона обрачунали су се са Дионизијевим пријатељима. Када је Дион ушао у Сиракузу његови најближи пратиоци су били брат Мегакле и Калип.[4] Калип се истакао у биткама на Сицилији. Дион је 357. пре Христа поново успоставио демократију у Сиракузи.
Сукоби Диона и Хераклда[]
Након победе дошло је до озбиљнога сукоба између аристократски наклоњенога Диона и адмирала Хераклида. Хераклид је успео да се наметне, тако да је сиракушка скупштина укинула Диону положај стратега аутократора и уместо тога именовали су 25 генерала.[5] Дион се са својим најамницима повукао из Сиракузе. Касније је спасио град када га умало нису заузеле снаге Дионизија Млађега. Дион је због тога поново постао главни стратег.[6] Опростио је Хераклиди, који је опет постао адмирал. Касније је Хераклид наставио да се супроставља Диону и да га оптужује. Тада је Дион коначно попустио под притиском својих перијатеља, који су тражили ликвидацију Хераклида.[7] Један од Дионових најближих пријатеља био је Калип.
Калип спрема преврат[]
Калип је уочио да је много Дионових пријатеља погинуло или погубљено. Дионизије Млађи је погубио многе Дионове пријатеље јер им није веровао. Поред осталога Калип је видео да након Хераклидова убојства демократе Сиракузе немају правога вође.[8] Уживао је поприлично велики углед код Дионових војника. Дионизије Млађи је потплатио Калипа са 20 таланата да би убио Диона.[9] Калип је тај новац употребио за подмићивање Дионових најамника. Дион није у њега нимало сумњао, јер је он увек достављао Диону све што војска или разни незадовољни елементи припремају или причају. Када би неко и рекао да Калип нешто спрема против њега Дион је сматрао да се ради о Калиповим провокацијама са циљем да открије издајнике.
Сумње Дионове жене и сестре[]
Након смрти Дионовога јединога сина Калип је раширио причу да је Дион као наследника одредио Аполократа, сина Дионизија Млађега.[10] Дион је био у рођачким везама са оба Дионизија. Дионова сестра Аристомаха и жена Арета посумњале су у Калипа и о својим сумњама су обавестиле Диона.[11] Дион је још увек био ожалошћен након смрти јединога сина, а осим тога жалио је и због Хераклидова убојства, па није ништа подузимао против Калипа. Када је Калип сазнао да Арета и Аристомаха упорно истражују све о његовој завери он је дошао до њих и у сузама је све порицао.[12] Пристао је да се закуне великом заклетвом у храму Деметра и Персефоне.
Калип постаје тиранин Сиракузе[]
Многи од најближих Дионових пријатеља били су укључени у заверу. Дионове убојице били су Закинћани. Атентатори су ушли код Диона, а Дионови пратиоци нису интервенисали, него су само мислили на свој живот. Дионову жену Арету и сестру Аристомаху су заточили. Арета је у затвору родила Дионовога сина. Калип је 354. пре Христа постао тиранин Сиракузе. Дионове присташе покушали су побуну, али нису успели.
Калипов пад[]
Калип је владао само 13 месеци. Постоји више прича о његовом паду. Према Диодору Сиракузу је и са копна и са мора нападао Хипарин, син Дионизија Старијега.[13] Калип је тада морао да побегне из Сиракузе. Према другој Полијановој причи Хипарин се налазио у Леонтинију, а Калип је на њега послао војску. Хипарин је искористио прилику док се Калипова војска налазила ван града, па је напао Сиракузу и освојио је. Према Плутарху Калип се налазио на походу против Катане и тада су се Сиракужани побунили и преузели контролу над градом.[14] У Плутарховој верзији се не помиње Хипарин.
Вођа најамника и смрт[]
Калип је као компензацију за губитак Сиракузе покушао да заузме Месану.[15] Међутим изгубио је битку. Са преосталом војском луњао је Сицилијом, али нико није хтео да га прими, па се онда запутио за Региј на југу Италије.[16] Заузео је Региј, који је пре њега контролисао Дионизије Млађи. Лоше се понашао према својим најамницима и није их добро снабдевао, па су одлучили да га убију. Убили су га његови другови Лептин II и Полиперхон.и то истим мачем, којим је и Дион био убијен.[17]
Литература[]
- Диодор са Сицилије
- Плутарх,Дион
- H.D.WestLake, “Dion and Timoleon” in The Cambridge Ancient History (Cambr. Univ. Press, 1994), vol. 6, ISBN 0 521 23348 8
Референце[]
- ↑ Плутарх Дион 54
- ↑ Плутарх Дион 23-25
- ↑ Плутарх Дион 27
- ↑ Плутарх Дион 28
- ↑ Плутарх Дион 38
- ↑ Плутарх Дион 48
- ↑ Плутарх Дион 53
- ↑ Плутарх Дион 54
- ↑ Плутарх Дион 54
- ↑ Плутарх Дион 56
- ↑ Плутарх Дион 56
- ↑ Плутарх Дион 56
- ↑ Диодор 16.36
- ↑ Плутарх Дион 58
- ↑ Плутарх Дион 58
- ↑ Плутарх Дион 58
- ↑ Плутарх Дион 58