Историјска енциклопедија
Register
Advertisement

Квестор (лат. quaestor) је био римски службеник задужен за јавне финансије и за надзор државнога трезора. У ратним походима пратили су конзула, а били су задужени за исплату војске и расподелу ратнога плена. Поред тих класичних квестора (quaestores classici), постојали су и квестори надлежни за кривична дела (quaestores parricidii )

Класични квестори (quaestores classici)[]

Задужења[]

Класични квестори представљали су службенике надлежне за бригу о државном новцу. Нису постојали током периода краљевине.[1] Сенат је био главни администратор финансија, а квестори су представљали магистрате, који су само вршили исплату новца. Нису могли да исплате новац без одобрења Сената.[2] Њихова дужност сводила се на исплату новца из државнога трезора (ерарија) и на примање новца сакупљенога од јавних прихода. Морали су да воде књиговодство о примљеноме и о исплаћеном новцу.[3] Сви захтеви за исплату из државнога трезора ишли су преко квестора. Бележио је и наплаћивао све глобе, које су требале да се уплате у трезор.[4] Били су задужени и за смештај страних амбасадора, за погреб и споменике истакнутијим људима. У трезору је чувао све преписе одлука Сената, а едили су чували оригинална документа.

Прати конзула у ратном походу[]

Квестори би обавезно пратили конзула у ратном походу и надгледали би продају ратнога плена. Новац добијен од ратнога плене био би дељен војсци или би био уплаћен у државни трезор.[5] Квестор је био онај који исплаћује војницима плату.[6] Квестор је пратио проконзуле и преторе задужене за провинције. Поред редовнога задужења о исплати војске у провинцији имао је задатак да надзире сакупљаче пореза ( публикане ) и да сакупља даџбине, које нису биле у надлежности публикана. Сав сакупљени новац слао би у државни трезор заједно са припадајућим рачунима. У провинцијама су имали надлежности попут курулних едила у Риму. Када би један квестор умро у провинцији претор би именовао проквестора. У случају одсутности претора квестор би вршио дужност претора и пратили би га ликтори.

Повећање броја квестора[]

Током 421. пре Христа повећан је број квестора са два на четири, па су народни трибуни тражили да неки од њих буду плебејци.[7] Према компромисном предлогу квестори више нису морали да буду патрицији, али ипак први плебејац је постао квестор тек 409. пре Христа. Тада су од четири квестора тројица били плебејци.[8] У каснија времене квестор је постајао обавезно сенатор. Како је Римска република освојила нове територије квестори су имали више посла, па је њихов број повећан на осам. Током Сулине диктатуре било је двадесет квестора. Од времена цара Клаудија сви квестори били су дужни да обезбеде гладијаторке игре о свом трошку.

Кривични квестори (quaestores parricidii )[]

Кривични квестори представљали су јавне тужиоце, а бирала су се двојица. Задужени су били за кривична дела убојства и друга кривична дела, која су кажњавана смртном казном. [9] Постојали су и у доба Римске краљевине. Почетком Римске републике на предлог конзула бирала их је куријатска скупштина. Извршавали су смртне казне, па су тако нпр. бацили Спурија Касија са Тарпејске стене. Касније их је именовала центуријатска или трибутска скупштина. Не помињу се након 366. пре Христа.

Литература[]

Референце[]

  1. Ливије 4.4
  2. Полибије 6.13
  3. Полибије 6.13
  4. Ливије 38.60
  5. Ливије 4.53
  6. Полибије 6.39
  7. Ливије 4.43
  8. Ливије 4.54
  9. Ливије 2.41
Advertisement