Kleomen I (grč. Κλεομένης, do 489. pre Hrista) bio je kralj Sparte iz linije Agijada, a vladao je od oko 520. pre Hrista do oko 490. pre Hrista. Nastojao je da proširi uticaj Sparte i unutar i van Peloponeza. Pobedio je Argos. Tokom njegove vlasti formalno je nastao Peloponeski savez. Više puta je intervenisao u Atini. Jednom je srušio tirana Hipiju, a drugi put je pomagao Izagoru protiv Klistena. Nije pomagao Jonski ustanak. Umro je pod sumnjivim okolnostima.
Rani život[]
Otac mu je bio Anaksandrida II iz kraljevske linije Agijada. Prva Anaksandridina žena bila je nerotkinja, pa su efori i senatori naterali Anaksandridu da se oženi i drugom ženom. Anaksandridina druga žena je rodila Kleomena, a nakon toga je i prva žena počela da rađa pa je rodila Dorijeja, Leonidu I i Kleombrota.[1] Kada je nakon Anaksandridove smrti Kleomen bio izabran za kralja, Dorijej se osećao povređenim, jer je bio sposobniji od svoga brata.[2] Zbog toga je Dorijej otišao da osniva koloniju najpre u Libiji, pa zatim na Siciliji.
Klisten
Rat protiv Atine[]
Pomaže zbacivanje Hipije i dolazak Klistena na vlast[]
Oko 510. pre Hrista Alkmenoidi, koji su bili proterani iz Atine, tražili su pomoć od Sparte. Alkmenoidi, koje je tada predvodio Klisten, tražili su da im Sparta pomogne da svrgnu Pizistratovoga sina Hipiju, atinskog tirana. Klisten je podmitio delfsko proročište da kažu Spartancima da im pomognu. Prvi napad na Atinu nije bio uspešan. Drugi napad je predvodio sam Kleomen. Opsedao je Hipiju i njegove pristaše u akropolisu. Nije uspeo da prisili Hipiju da se preda, ali zarobili su neke od njegovih pristaša i rođaka, pa je Hipija predao grad.
Pomaže Izagoru protiv Klistena[]
Nakon proterivanja Pizistratida na čelu Atine bili su Klisten iz porodice Alkmenoida i Izagora.[3] Njih dvojica su se borila za vlast, a kada je Izagora pobedio tada je Klisten pokušao da pridobije običan narod.[4] Izagora je zbog toga pozvao Spartanca Kleomena. Kleomen je poslao glasnika u Atinu i naredio da se proteraju Klisten i Alkmenoidi.[5] Klisten je tada pobegao iz grada. Kleomen je svejedno došao u Atinu sa manjom vojskom i proterao je iz Atine 700 porodica[6] po spisku, koji mu je Izagora sastavio. Nakon toga Kleomen je pokušao da raspusti skupštinu i da vlast preuzme 300 Izagorinih pristaša. Pošto se skupštinu protivila, onda su Izagora i Kleomen zauzeli Akropolj.[7] Atinjani su ih onda opkolili i opsedali. Trećeg dana opsade sklopili su sporazum da svi Spartanci napuste Atinu.[8] Atinjani su pohvatali i pobili Izagorine pristašpe. Klisten i 700 porodica njegovih pristaša vratilo se tada u Atinu.[9] Pošto su Atinjani znali da je verovatan rat sa Kleomenom i Spartancima otišli su u Sard da sklope sporazum sa Persijancima.[10] Kleomen je sa velikom vojskom krenuo na Atinu da bi postavio Izagoru kao tiranina Atine.[11] Kleomen je upao u Eleuzinu. Beoćani i Halkiđani su istovremeno napali atinske teritorije. Došlo je do svađe između Kleomena i drugoga spartanskoga kralja Demarta, pa se Demart povukao.[12] Kada su to videli ostali saveznici i oni su se povukli.
Aristagora pokušava da nagovori Kleomena[]
Tiran Mileta Aristagora je 499. pre Hrista došao u Spartu da moli Kleomena da pomogne jonski ustanak Grka protiv Persije.[13] Aristagora je nagovarao Kleomena obećavajući lako osvajanje Persije i mnoga blaga, ali Kleomen nije pristao kada je saznao da je centar Persije previše daleko od Sredozemnog mora.[14]
Pobeda nad Argosom[]
Oko 494. pre Hrista Kleomen je napao Argos. Argejci su izašli pred spartansku vojsku, ali nisu ulazili u otvorenu bitku.[15] Spartanci su iznenada napali Argejce, pobedili ih u bici kod Sepeje i tada su mnoge pobili, a ostali su pobegli u sveti gaj.[16] Kleomen je zapalio sveti gaj i tako je pobio oko 6.000 stanovnika Arga. Nakon toga Kleomen nije krenuo da zauzme Argos, nego se zaputio u Argejski Herajon.[17] Zbog zločina u setom gaju Argos je ostao ogorčeni neprijatelj Sparte decenijama nakon toga napada. Argos je zbog toga bio neutralan za vreme persijske invazije 480. pre Hrista. Nije jasno zašto je uopšte usledio taj napad na Argos. Moguće je da je Sparta bila zabrinuta zbog izvesnih naklonosti Argosa prema Persiji, a osim toga Argos je bio jako blizu Sparte, pa je predstavljao opasnost po Spartu.[18] Kada se Kleomen vratio u Spartu optužili su ga da je primio mito i da zato nije zauzeo Argos, iako ga je tada mogao zauzeti.[19]
Svrgavanje Demarta[]
Kada je Persija nakon sloma Jonskog ustanka izvršila invaziju Grčke mnogi grčki polisi su se potčinili Persiji. Među onima, koji su stali na stranu Persije bila je Egina. Atina ih je optužila Sparti.[20] Zbog toga je Kleomen 491. pre Hrista pokušao da uhapsi one koji su glavni krivci zbog saveza Egine sa Persijom.[21] Građani Egine nisu hteli da sarađuju sa Kleomenom, a drugi spartanski kralj Demarat je za to vreme pokušao je da ga omete i potkopa u namerama.[22] Da bi se osvetio Demaratu Kleomen se dogovorio sa Leotihidom, koji je bio iz iste kraljevske kuće kao i Demarat.[23] Leotihida je dao izjavu da Demart nije sin prethodnoga kralja, a kao svedoke je pozvao efore, koji su jednom čuli takvu izjavu prethodnoga kralja.[24] Spartanci su se obratili Delfijskom proročištu da presudi.[25] Kleomen je podmitio delfsko proročište da objavi da Demarat nije sin prethodnoga kralja. Demarat je nakon toga lišen prestola, a pošto je bio uvređen otišao je Persijancima.[26] Leotihida je postao kralj umesto Demarata. Kleomen i Leotihid su uspešno pohvatali saradnike Persijanaca na Egini i predali su ih Atinjanima.[27]
Proterivanje i smrt[]
Kada su Spartanci 490. pre Hrista otkrili kako je on zbacio Demarta Kleomen je bio prisiljen da ode u progonstvo u Tesaliju.[28] Nakon toga otišao je u Arkadiju, da podbunjuje i da sakuplja vojsku protiv Spartanaca.[29] U Sparti su saznali za njegove akcije, preplašili su se, pa su mu dopustili da se vrati i da ponovo bude kralj.[30] Po Herodotu, čim se vratio on je poludio.[31] Njegova dva polubrata Leonida I i Kleombrot stavili su ga u lance. Nađen je mrtav u zatvoru, a to se proglasilo kao samoubojstvo. Herodotova priča o samoubojstvu nije dovoljno uverljiva, pa Kartledž veruje da su vlasti bile umešane u ubojstvo Kleomena.[32] Nasledio ga je polubrat Leonida I, koji se oženio Kleomenovom ćerkom.
Literatura[]
- Herodotova istorija, prevod Milana Arsenića, Matice srpske, Novi Sad 1988, ISBN 86-363-0037-1
- Paul Cartledgе ,Sparta and Laconia - A regional history 1300 to 362 BC 2nd Edition, Routledge 2002, ISBN 0-415-26356-5
Reference[]
- ↑ Herodot, 5.41
- ↑ Herodot, 5.42
- ↑ Herodot, 5.66
- ↑ Herodot, 5.66
- ↑ Herodot, 5.72
- ↑ Herodot, 5.72
- ↑ Herodot, 5.72
- ↑ Herodot, 5.72
- ↑ Herodot, 5.73
- ↑ Herodot, 5.73
- ↑ Herodot, 5.74
- ↑ Herodot, 5.75
- ↑ Herodot, 5.49
- ↑ Herodot, 5.50
- ↑ Herodot, 6.77
- ↑ Herodot, 6.78
- ↑ Kartledž str.128
- ↑ Kartledž str.128
- ↑ Herodot, 6.82
- ↑ Herodot, 6.49
- ↑ Herodot, 6.50
- ↑ Herodot, 6.61
- ↑ Herodot, 6.65
- ↑ Herodot, 6.65
- ↑ Herodot, 6.66
- ↑ Herodot, 6.67
- ↑ Herodot, 6.73
- ↑ Herodot, 6.74
- ↑ Herodot, 6.74
- ↑ Herodot, 6.75
- ↑ Herodot, 6.75
- ↑ Kartledž str.131