Клеон (грч. Κλέων, до 422. пре Христа) је био атински државник и војсковођа за време Пелопонеског рата. Био је први истакнути представник трговачке класе у атинској политици. Његови савременици Тукидид и Аристофан представљали су га као ратног хушкача, а модерни историчари дају равнотежнију слику о њему. Заслужан је за победу у бици код Сфактерији, када је понизио Спарту заробљавањем 292 Спартијата. Погинуо је у Бици код Амфипоља 422. пре Христа.
Супростављање Периклу[]
Перикле
Клеон је дошао до изражаја супростављајући се Периклеу касних 430их пре Христа. Тада се противио Периклеовој стратегији избегавања сукоба са Пелопонеским савезом током 431. пре Христа. Након неуспешног Периклеова похода на Пелопонез током 430. пре Христа Атина је била погођена кугом. Клеон је тада предводио опозицију против Периклеа. Оптужио је Периклеа за проневеру државног новца, за шта је Перикло био и осуђен на новчану казну и смењен са положаја стратега. Био је јавни тужилац на Периклеовом суђењу. Током 429. пре Христа Атињани су опростили Периклеу и поново га изабрали за стратега.
Клеонов успон[]
Након Периклеове смрти 429. пре Христа отворио се простор за ново вођство у Атини. Дотада је Клеон био опозициони политичар, који је критиковао и оптуживао државне службенике, али тада избија у први план као елоквентан политичар, који се залаже за демократију. Почео је да доминира атинском политиком. Био је надарен природном елоквенцијом и моћним гласом, а знао је да потакне емоције становништва Атине. Повећавајући плату поротника ојачао је подршку међу сиромашнијим грађанима Атине, који су имали користи од те мере.
Користио се лажним оптужбама да би уклонио опасне политичке противнике. Током 426. пре Христа оптужио је Лаха, који је био на челу неуспешног похода у Сицилији. Међутим Лах је био ослобођен.
Када му бивши помоћници. аристократе више нису били потребни раскинуо је све везе са њима, па је почео да напада олигархијске клубове. Већина аристократа удруживала се у тајне олигархијске клубове, са циљем да доминишу политиком стварајући тајне политичке комбинације.
Предлаже покољ становника Митилене[]
Митилена се побунила против Атине, а након поморске и копнене блокаде Атина је заузела Митилену 427. пре Христа. Тада се у Атини развила велика дебата како поступити са становништвом Митилене, које се побунило против Атине. Клеон се залагао да се побије све мушко становништво, а жене и децу да продају у робље. Атињани су прихватили његов предлог, јер су били бесни на Митилењане не само због побуне, него због тога јер је митиленски устанак довео до тога да се спартанска флота по први пута у 20 година нашла на обалама Јоније.[1]
Због тога су Атињани донели окрутну одлуку да се убију сви одрасли, а жене и деца да се продају у робље.[2] Одмах су послали трирему према Митилени са закључком да се побију сви одрасли Митилењани.[3] Следећег дана почели су Атињани да се предомишљају, јер су схватили да су донели превише окрутну одлуку. Сазвали су нову расправу о том питању.
Клеон се поново залагао да остану при одлуци и говорио је да законе треба доследно спроводити, чак и када нису праведни, а сматрао је да су Митилењани криви као колектив, јер су заједнички дигли устанак.[4] Говорио је да се град који се побунио мора да се жестоко казни да би се остали одвратили од таквога покушаја. Ипак победили су заступници блаже опције, па су Атињани послали други брод са одлуком да се ублажи казна Митилењанима.
Клеон је блокирао мировне преговоре[]
Постао је познат по својој мржњи према племству и према Спарти. Захваљујући Клеону пропуштена је била једна прилика за частан мир 425. пре Христа. Након битке код Пилоса 425. пре Христа Спарта је тражила мир, само да би омогућила да се ослободе Спартанци, који су били блокирани на Сфактерији. Клеон је желео да види Спарту поражену и понижену. Сматрао је да је Атина у предности, па је наговорио Атињане да постављају претеране захтеве од Спарте. Он је наговорио Атињане да траже да се спартанска војска на Сфактерији преда и да их допреме до Атине, а поред тога да Спарта Атини врати неколико места[5]. Спарта то није прихватила па се рат наставио.
Проблеми код Сфактерије[]
Очекивало се да ће се Спартанци на Сфактерији лако предати због недостака хране, али Спарта је нашла начин да доставља храну блокиранима. Спартанци би хелотима обећавали слободу и новац, па су они успевали да ризикујући живот достављају храну на Сфактерију. Атинска блокада Сфактерије се била одужила, па је претила опасност да дочекају зиму, а тада би се атинска војска нашла у опасности. Због непостојања луке зими није било могуће снабдевати атинску војску на том подручју. Атињани су зажалили јер нису прихватили мировни споразум са Спартом, па је порасло нерасположење против Клеона, кога су сматрали кривим за наставак рата.[6]
Изабран за заповедника похода на Сфактерију[]
Дошли су извиђачи, који су јављали о проблемима приликом блокаде Сфактерије. Клеон се бранио тврдећи да да извиђачи лажу о правом стању ствари. Међутим Атињани су хтели да њега са још једним сапутником пошаљу као извиђаче да се сами увере. Клеон је покушао да то изврда, па је препоручио да се не шаљу извиђачи, него да пошаљу војску са бродовима. Осим тога Клеон је рекао да би да је он заповедник лако заузео Сфактерију[7]. Клеон је мислио да тако подбада Никију да је неспособан као заповедник. Никија је рекао да нека слободно узме војску коју хоће и нека проба срећу као војсковођа[8]. Клеон је најпре мислио да се Никија шали, али кад је схватио да то није тако почео је да узмиче, али присили су га да преузме заповедништво од Никије. Клеон је изабран за заповедника и онда је обећао да ће заузети Сфактерију за 20 дана[9].
Клеон постаје славан након битка код Сфактерије[]
|
За више информација погледајте Битка код Сфактерије |
Када је Клеон дошао са својом војском тражио је од Спартанаца на Сфактерији да се предају. На острво се најпре искрцало 800 хоплита, а касније и остали. Атињани су победили у бици на Сфактерији и тада су заробили 292 спартанска хоплита од 420, колико их је било пре битке. Клеон је постао славан након битке. Заједно са Демостеном заузео је Сфактерију за 20 дана како је и обећао. Заробљене Спартанце је довео у Атину и то је представљало велико понижење за Спарту.
Погибија код Амфипоља[]
|
|
За више информација погледајте Битка код Амфипоља |
Клеон је 422. пре Христа кренуо на поход са циљем да заузме Амфипољ, град на раскрсници путева и контролом над рудницима сребра и злата. Стигао је у Тракију са 30 бродова, 1200 хоплита, 300 коњаника и још већим бројем савезничких војника[10]. Поново је заузео Торону[11].
Напао је Амфипољ, у коме се налазио Брасида са 2.000 хоплита, 300 коњаника те још војске[12]. Брасида није изашао из града да дочека Клеона, него се спремао да изненада нападне провалом из града.[13] Клеон је сазнао да се спрема провала из града, па је дао знак за повлачење. Атињани су лоше маневрисали, па су отворили бок непријатељу[14]. Брасида је искористио ту повољну прилику и у том тренутку је изашао из Анфипоља и напао је дезорганизовану атинску војску[15].Ударио је по средини атинске војске и натерао их у бег. Након пораза и левога крила напали су десно атинско крило, које се дуже држало. Клеон је одмах побегао, али током бега је погинуо. У тој бици погинуо је и Брасида. Спарта је победила.
Последице[]
Након Клеонове и Брасидине смрти нестали су највећи јастребови и на атинској и на спартанској страни. Спарта и Атина су 421. пре Христа склопиле Никијин мир.
Литература[]
Референце[]
Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]