Konon (grč. Κόνων, pre 444—posle 393. pre Hrista) je bio atinski vojskovođa. Bio je glavni zapovednik kada je uništena cela atinska flota u Bici kod Egospotama. Kao glavni zapovednik persijske flote zaslužan je za uništenje spartanske flote u bici kod Knida 394. pre Hrista. Zahvaljujući Kononu za vreme Korintskoga rata poništeni su glavni rezultati Peloponeskog rata, tj. Atina je ponovo dobila flotu i izgrađeni su atinski dugi zidovi i utvrđenja u Pireju.
Konon
Prva zapovedništva[]
Tokom 413. pre Hrista bio je u zapovedništvu atinske flote u Naupaktu.[1] Tu je sprečavao korintsku flotu da šalje pomoć Sirakužanima. U jednom pomorskom sukobu nijedna strana nije odnela pobedu.
Pokolj na Korkiri[]
Tokom 410. pre Hrista bio je strateg i poslali su ga na Korkiru da spreči planove oligarhijske frakcije, koja je planirala da preda grad Sparti.[2] Korkira je tada bila podeljena na pristaše demokratije i na pristaše oligarhije. Pristaše oligarhije navijali su za Spartu.[3] Konon je u Korkiri ostavio 600 Mesenjana iz Naupakta i onda se usidrio kraj ostrva. Kononovi vojnici pomogli su demokratsku frakciju i izneneda su napali pristaše Sparte, neke su pobili, neke uhapsili, a više od hiljadu njih proterali su sa Korkire.[4] Oslobodili su robove i dali su građansko pravo strancima. Nakon nekoliko dana simpatizeri proteranih zauzeli su trg i pozvali proterane. Nakon borbi tokom cele noći došlo je do sporazuma dve strane i okončan je građanski rat. Izabran je za stratega u Atini 409. pre Hrista zajedno sa Alkibijadom i Trasibulom.[5]
Blokada u Mitileni[]
Za stratega je ponovo izabran 406. pre Hrista. Tada je Alkibijad smenjen i predao je dužnost Kononu, koji je izabran kao prvi od 10 stratega.[6] Spartanski navarh (glavni admiral) Kalikratida je zauzeo Metimnu na Lezbosu.[7] Nakon toga mogao je da krene u zauzimanje celog Lezbosa i da krči put prema Helespontu. gde bi mogao da ugrožava snabdevanje Atine žitom. Konon je sa 70 brodova pre zauzimanja Metimne krenuo u pomoć, ali Metimna je pala pre nego što je on stigao u pomoć.[8] Kada je Kononu izašla u susret mnogo veća spartanska flota on se povukao.[9]Nastojao je da beži prema Samosu, ali taj pravac je bio blokiran, pa je zaplovio prema Mitileni. Konon je uspevao da beži jer je imao bolje veslače.[10] Ipak Kalikratida je sa flotom od 170 brodova uspeo da presretne atinsku flotu na ulazu u luku u Mitileni.[11] Konon je tada bio prisiljen da se bori na ulazu u luku i tada je atinska flota izgubila 30 brodova.[12] Preostalih 40 brodova izvukli su na kopno ispod zidina Mitilene. Kalikratida je nakon toga blokirao Mitilenu i sa kopna i sa mora.
Bitka kod Arginuskih ostrva[]
Konon je obavestio Atinjane da je blokiran, pa je atinska flota od 150 brodova došla da odblokira Konona. Kalikratida je ostavio kopnenu vojsku i 50 brodova pod zapovedništvom Eteonika da nastave sa blokadom Mitilene, a sa preostalih 120 brodova[13] sukobio se sa atinskom flotom u bici kod Arginuskih ostrva 406. pre Hrista. Atinjani su pobedili u pomorskoj bici izgubivši 25 brodova, a Sparta je izgubila oko 70 brodova.[14] Nakon bitke atinski zapovednici razmatrali su šta da rade. Trebali su da pokupe preživele sa 25 potopljenih brodova, a imali su priliku isto tako da iznenade Eteonikovu flotu, koja je blokirala Mitilenu. Odlučili su da sa većinom brodova pokušaju da iznenade i potope Eteonikovu flotu. Sa manjim brojem brodova krenuli su da spasavaju preživele mornare. Ipak oluja ih je sprečila, pa nisu spasili mornare, a i Eteonikova flota im je umakla. Kasnije je u Atini suđeno generalima, jer su propustili da spasu nekoliko hiljada mornara sa potopljenih brodova. Šest atinskih generala osuđeno je na smrt. Konon je tada zadržao zapovedništvo.
Bitka kod Egospotama[]
Nakon pobede u bici kod Arginuskih ostrva Konon je sa svojom flotom uspostavio bazu u Samosu. Lisandar je obnovio spartansku flotu i uspeo je da uspostavi bazu na Helespontu u Abidu, odakle je napadao strateški značajan Lampsak. Pretila je opasnost da Lisandar blokira trgovačke puteve i snabdevanje Atine žitom. Atinjani su 405. pre Hrista odredili da Konon i Filokle zajednički dele zapovedništvo nad flotom u Helespontu.[15] Atinska flota uspostavila je bazu u Sestu. Pošto su nastojali da budu blizu Lisandra uspostavili su logor na plažama bliže Lampsaku na mestu zvanom Egospotam.[16] Ta lokacija nije bila dobra, jer nije bilo luke, a bilo je i otežano snabdevanje.Svakoga dana atinska flota bi izlazila u borbenom rasporedu i čekala bi pred lukom u Lampasaku izazivajući Lisandra na bitku. Pošto spartanska flota ne bi izašla u boj atinska flota bi se vratila u svoju bazu.[17] Alkibijad je savetovao Kononu i Filoklu da promene položaj logora. Alkibijad je od njih tražio udeo u zapovedništvo obećavajući podršku Tračana. Konon i Filokle odbili su Alkibijadovu pomoć, pa se Alkibijad vratio kući. Atinska flota je svakoga dana isplovljavala i izazivala Lisandra na bitku, ali spartanska flota nije izlazila. Jednoga dana Lisandar je isplovio sa svojom flotom upravo kada je saznao da su se Atinjani iskrcali i da ručaju. Kada se primakla spartanska flota Konon je dao signal da svi požure na svoje brodove.[18] Međutim bilo je već kasno, pa je Lisandar iznenadio je i zarobio celu atinsku flotu na plaži. Tada je zarobio gotovo celu flotu i 3.000 Atinjana.[19] Pobeglo je samo 10 brodova, uključujući i Konona.[20][21] Konon se nakon gubitka cele atinske flote bojao da se vrati u Atinu. Pobegao je na Kipar sa ukupno devet brodova kod svog prijatelja kralja Evagore.[22][23] Evagora je tada kontrolisao Kipar.[24]
Zapovednik persijske mornarice u ratu protiv Sparte[]
Nekoliko godina Konon je ostao na Kipru, sve do 397. pre Hrista. Kada je Sparta započela rat protiv Persije Konon je započeo da pregovara sa Persijancima. Na Kipru je stupio u kontakt sa Ktesijom, grčkim lekarem u persijskoj službi. Uspeo je da se nametne kod satrapa Farnabaza II.[25] Evagora i Farnabaz preporučili su Konona persijskom caru. Farnabaz II je predložio persijskom kralju da imenuje Konona za zapovednika persijske flote.[26] Persijancima je tada trebao neko iskusan u ratu sa Spartom. Artakserks II je 397. pre Hrista imenovao Konona zapovednikom persijske flote. [27] Konon se nadao da će ratujući za Persiju i ako pokori Spartu uspeti da povrati atinsko vođstvo u Grčkoj.[28] Osim toga očekivao je da će i sam postati slavan. Konon je zapovedao flotom od 300 brodova. Nije pričekao da mu flota bude opremljena, nego je sa 40 brodova otplovio u Kaunas u Kariji.[29] Spartanski admiral Farak sa Rodosa je sa 120 brodova blokirao Konona u Kaunasu, ali satrapi Artafern i Farnabaz II naterali su Faraka da prekine opsadu.[30] Nakon toga Konon je sa 80 brodova otišao da pomogne Rodosu. Rodos je 411. pre Hrista odmetnuo od Atine i prešao na stranu Sparte. Na Rodosu je bila uspostavljena oligarhija. Međutim Rođani su bili nezadovoljni, pa su se pobunili protiv Sparte, isterali su peloponešku flotu i primili su Konona. Kada su se Spartanci vraćali iz Egipta sa velikim tovarom žita nisu znali da se Rodos odmetnuo, pa su kod Rodosa izgubili žito i brodove.[31] Pad Rodosa je predstavljao veliki gubitak za Spartu.
Bitka kod Knida 394. pre Hrista[]
Konon i Farnabaz II zapovedali su persijskom flotom, koja je imala je više od 90 trirema.[32] Bila je stacionirana na Helespontu. Pisandar je krenuo iz Knida prema Helespontu sa 85 trirema.[33] Blizu Knida naišao je na persijsku flotu. Konon je zapovedao grčkim brodovima persijske flote, a podosta iza njega plovio je satrap Farnabaz II zapovedajući feničanskim brodovima. Pisandar se najpre sukobio sa Kononovom flotom. U toj bici kod Knida 394. pre Hrista pobedila je persijska flota. Konon je nakon toga krenuo za spartanskim brodovima sve do kopna i zarobio je 50 trirema.[34]
Isteruju spartanske harmoste iz mnogih grčkih gradova Male Azije[]
Odmah nakon bitke Konon i Farnabaz II zauzeli su mnoge grčke gradove u Joniji, koji su bili pod spartanskom kontrolom. Iz tih gradova proterali su spartanske guvernere i garnizone. Svuda su naglašavali da gradovima daju nezavisnost.[35] Nakon te bitke Sparta je izgubila kontrolu nad morem.[36] Persija je mogla da ponovo uspostavi svoju dominaciju u Joniji i delu Egejskog mora. Konon i Farnabaz nisu uspeli da zauzmu Abid i Sest na Helespontu, koje je Derkilida veoma dobro branio. Nakon osvajanja velikog dela Jonije pokorili su i deo Kiklada. U proleće 393. pre Hrista zaposeli su ostrvo Melos.[37] Iskrcao se u Meseniji kod Fere (današnja Kalamata) i odatle su pustošili obalni pojas. Pošto nisu tu učinili mnogo vratili su se,[38] pa su zauzelo ostrvo Kiteru, gde su uspostavili garnizon sa atinskim guvernerom.[39] Kontrolom Kitere obezbeđivala se plovidba između Krita i Sicilije, a sa Kitere su uvek mogla napasti Lakonija. Kitera je bila ostrvo, koje je kontrolisalo morski prilaz Lakoniji i Sparti.
Povratak u Atinu i ponovna izgradnja atinskih zidina[]
Konon se 393. pre Hrista vratio u Atinu. Satrap Farnabaz II dozvolio je Kononu da zadrži 80 brodova.[40] Dao mu je i novca da ponovo izgradi utvrđenja oko Pireja i duge zidine između Atine i Pireja. Konon je na taj način brzo ponovo izgradio atinska utvrđenja i zidine. Na taj način Konon je poništio glavne rezultate Peloponeskog rata, jer Atina je ponovo imala flotu i duge zidine, koje su bile srušene na kraju Peloponeskoga rata.
Hapšenje i smrt[]
Sparta je započela pregovore sa persijskim satrapom Tiribazom. Glavni spartanski pregovarač Antalkida nudio je Persiji mir.[41] Nudio je Persiji sve grčke gradove u Aziji u zamenu za persijsku podršku. Sparta je bila spremna da napusti sve grčke gradove u Aziji, samo da bi osigurala svoju poziciju u Grčkoj. Atina je odmah poslala svoje izaslanike sa ciljem da neutrališu spartansku inicijativu. Konon je tada otišao u Sard, gde ga je Tiribaz uhapsio.[42] Prema jednim izvorima odveden je u unutrašnjost Azije i da je umro.[43] Prema drugima verovatnijim izvorima pobegao je na Kipar. Njegov sin Timotej postao je kasnije istaknuti vojskovođa.
Literatura[]
- Ksenofont Helenska istorija, prevod dr Milena Dušanić,: Matica srpska, Novi Sad 1988
- Diodor sa Sicilije, Istorijska biblioteka
- Tukidid, Peloponeski rat, prevod Dušanke Obradović ,Admiral Books , Beograd 2010, ISBN 978-86-84983-72-7
- Nepos, Konon
- John Buckler, Aegean Greece in the fourth century BC, Brill Leiden 2003, ISBN 9004097856
Reference[]
- ↑ Tukidid 7.31
- ↑ Diodor sa Sicilije 13.48
- ↑ Diodor sa Sicilije 13.48
- ↑ Diodor sa Sicilije 13.48
- ↑ Ksenofont, Helenika 1.4.10
- ↑ Diodor sa Sicilije 13.74
- ↑ Diodor sa Sicilije 13.76
- ↑ Diodor sa Sicilije 13.77
- ↑ Diodor sa Sicilije 13.77
- ↑ Ksenofont, Helenika 1.6.16
- ↑ Ksenofont, Helenika 1.6.16
- ↑ Ksenofont, Helenika 1.6.17
- ↑ Ksenofont, Helenika 1.6.26
- ↑ Ksenofont, Helenika 1.6.33
- ↑ Diodor sa Sicilije 13.104
- ↑ Ksenofont, Helenika 2.1.21
- ↑ Ksenofont, Helenika 2.1.23
- ↑ Ksenofont, Helenika 2.1.28
- ↑ Ksenofont, Helenika 2.1.28
- ↑ Ksenofont, Helenika 2.1.29
- ↑ Diodor sa Sicilije 13.106
- ↑ Diodor sa Sicilije 13.106
- ↑ Ksenofont, Helenika 2.1.29
- ↑ Diodor sa Sicilije 13.106
- ↑ Nepos, Konon 2
- ↑ Diodor sa Sicilije 14.39
- ↑ Diodor sa Sicilije 14.39
- ↑ Diodor sa Sicilije 14.39
- ↑ Diodor sa Sicilije 14.79
- ↑ Diodor sa Sicilije 14.79
- ↑ Diodor sa Sicilije 14.79
- ↑ Diodor, 14.83
- ↑ Diodor, 14.83
- ↑ Diodor, 14.83
- ↑ Ksenofont, Helenika 4.8.1
- ↑ Diodor, 14.84
- ↑ Buckler str.134
- ↑ Bucklerstr.134
- ↑ Diodor sa Sicilije 14.84
- ↑ Diodor sa Sicilije 14.85
- ↑ Ksenofont, Helenika 4.8.12
- ↑ Diodor sa Sicilije 14.85
- ↑ Nepos, Konon 2
Napomena:
Ovaj članak može da se prenese ili preradi samo ako se označi da je prenešen ili prerađen sa Istorijske enciklopedije i da je autor Verlor.
Članak je prebačen na
[Srpsku enciklopediju]