Историјска енциклопедија
Register
Advertisement
428px-Cincinnatus statue

Статуа Цинцината у Цинцинатију, САД

Луције Квинкције Цинцинат (519. пре Христа до 438. пре Христа) је био римски конзул 460. пре Христа и диктатор 458. и 439. пре Христа. Цинцината су Римљани, а посебно патрицији сматрали херојем, који је био узор римских врлина и једноставности. Био је стални противник плебејаца. Када је његов син под кауцијом побегао у Етрурију Цинцинат је платио велику казну да му је остала само мала фарма. Када су га 458. пре Христа именовали диктатором за 16 дана је победио Екве и дао оставку на положај диктатора. Његово повлачење са позиције апсолутне власти након што је прошла криза сматра се примером доброга водства и служења општем добру. Међутим управо та прича о краткој Цинцинатовој диктатури сматра се плодом аналистичке фантазије.

Рани живот[]

Био је стални противник покушаја да се законским путевима побољша положај плебејаца. Посебно се противио Терентилијевом закону. Цинцинатов син Кезо Квинкције је често изгуравао народне трибуне са форума и спречавао доношење Терентилијевога закона. Због ометања рада народних трибуна нашли су начин да му стану на пут. Током 461. пре Христа оптужили су Кеза за убојство брата једнога народнога трибуна. Пустили су га из притвора тек након што је положена за њега велика кауција, али он је побегао код Етрураца. Осуђен је на смртну казну у одсуству, а његов отац Луције Квинкције Цинцинат морао је да плати огромну новчану казну. Да би платио казну Цинцинат је морао да прода већину свога имања и да се повуче на једну малену фарму, на којој се одржавао властитим радом.

Конзул[]

Током 460. пре Христа изабран је као конзул замена. Цинцинатов главни противник у то време био је народни трибун Гај Терентилија Харса. У то време римски Сенат био је заузет ратом са Волсцима. Цинцинат је у почетку успевао да блокира акције Гаја Терентилија, али касније је Терентилије покушао да искористи ратну климу да би прогурао серију реформи, од којих би главну корист имали пролетери и сељаци. Покушао је и да састави писане законе који би се тицали и патриција и плебејаца. Био је то рани покушај Закона дванаест таблица.

Диктатор[]

Римљани су 458. пре Христа ратовали са Еквима и Сабињанима. Конзул Луције Минуције Есквилин је добио задатак да порази Екве, који су се налазили крај Тускула. Есквилин је дошао до непријатељскога логора и крај њега је поставио свој логор.[1] Није показивао никакву иницијативу, па су га Екви опколили на Албанским брдима.[2] Неколико коњаника је успело да се пробије до Рима да би обавестили Сенат о великој несрећи. Сенат је онда овластио другога конзула Марка Хорација Пулвија да именује диктатора. Хорације је одмах именовао Цинцината диктатором са мандатом од шест месеци.[3]

Скупља војску у Риму[]

Група сенатора је отишла до Цинцината да га обавести да је именован за диктатора.[4] Нашли су га како оре своју земљу. Рекли су Цинцинату да обуче сенаторску тогу и да онда саслуша одлуку Сената. Када је обукао тогу прочитали су му одлуку о именовању за диктатора.[5] Његова фарма је била са друге стране Тибра, па је прешао у Рим на једном чамцу. У Риму су га поздравила његова три сина и сенатори и додељени су му ликтори. Отишао је на римски форум, где је именовао свога команданта коњице Луција Тарквитија[6] . Издао је наређење да се сви војно способни окупе на Марсовим пољима до краја дана са 12 кочева и са следовањем за пет дана.[7] Када је окупио војску са њом је кренуо у рат против Еква.

Битка код Монс Алгидуса[]

Цинцинат је својој војсци наредио да понесу 12 кочева за утврђивање уместо уобичајена два.[8] Пожурили су јер је римска војска била већ три дана опкољена. Када су дошли до Монс Алгидуса, места где су Екви опколили римску војску онда је наредио својој војсци да целу ноћ уз помоћ огромнога броја кочева граде дрвени зид око Еква.[9] На тај начин до јутра су опколили Екве. Док још зид није био завршен Екви су напали Цинцинатову војску, али тај напад је лако одбијен, а Екви су имали проблем и са оном опкољеном римском војском.[10] Екви су се налазили између две римске војске. Када је и опкољена римска војска кренула да се пробија Екви су били нападнути са две стране.[11] Услкедио је велики покољ Еква, па су морали да се предају. Екви су морали да прођу испод јарма направљенога од три копља, што је било признање да су покорени.[12] Након тога Цинцинат је све Екве изузев њихових вођа пустио да иду својим кућама.[13]

Враћа се на фарму након само 16 дана[]

Када се вратио у Рим приређен му је велики тријумф.[14] У град су ушли са пленом и заробљеним непријатељским вођама. Цинцинат је одмах распустио војску. Поднио је оставку на место диктатора. Вратио се на своју фарму након само 16 дана од именовања за диктатора.[15] Именован је 439. пре Христа за диктатора да би смирио кризу, коју је изазвао богати плебејац Спурије Мелије.[16]

Критичка анализа[]

Форсајт сматра да су аналисти измислили причу о томе да је Цинцинат био диктатор, који је за само 16 дана спасио конзулску војску и онда се одрекао диктатуре.[17] Форсајт наводи три сумњива елемента у причи. Минуције је подсећао касније историчаре на Марка Минуција Руфа, кога је од пораза за време Другога пунскога рата спасио Фабије Максим.[18] Други елемент је сличност са Титом Квинкцијем Цинцинатом, који је као диктатор 380. пре Христа победио Пренесту и коалицију од 9 градова, а онда се након 20 дана одрекао функције диктатора.[19] Трећи елемент су приче да су 460. и 459. пре Христа Рим и Тускул спасавали узајамно један другога. Поред приче о диктатури и прича о Спурију Мелију је доста сумњива, јер је Цинцинат по други пут именован диктатором и оба пута је спасавао Луција Минуција.[20] Први пут је Минуције био конзул, који се налазио под опсадом, а други пут је Луције Минуције био перфект тржнице, који је од Сената тражио помоћ да се држава реши Спурија Мелија, који је тежио тиранској власти.[21] Тај пут је Цинцинат као диктатор требао да спаси државу од Спурија Мелија.

Углед[]

Римљани су га сматрали једним од узора римских врлина. Његово повлачење са позиције апсолутне власти након што је прошла криза сматра се примером доброга водства и служења општем добру. Џорџа Вашингтона су често поредили са Цинцинатом због спремности да преда апсолутну власт једном када криза прође. У част Цинцината у САД је именован гград Цинцинати у Охају.


Литература[]

Референце[]

  1. Ливије 3.26
  2. Ливије 3.26
  3. Ливије 3.26
  4. Ливије 3.26
  5. Ливије 3.26
  6. Ливије 3.27
  7. Ливије 3.27
  8. Ливије 3.27
  9. Ливије 3.28
  10. Ливије 3.28
  11. Ливије 3.28
  12. Ливије 3.28
  13. Ливије 3.28
  14. Ливије 3.29
  15. Ливије 3.29
  16. Дионизије 12.1
  17. Форсајт 206
  18. Форсајт 206
  19. Форсајт 206
  20. Форсајт 240
  21. Форсајт 240

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Advertisement