Marko Minucije Ruf (do 216. pre Hrista) je bio rimski vojskovođa i konzul 221. pre Hrista. Tokom 217. pre Hrista bio je komandant konjice diktatora Fabija Maksima. Nije bio spreman da sprovodi Fabijevu strategiju izbegavanja odlučne bitke sa Hanibalom. Ne slušajući diktatorova naređenja upustio se u bitku u kojoj je pobedio nespremnu Hanibalovu vojsku. Rimski Senat mu je zbog neočekivane pobede dao ovlaštenja diktatora. Hanibal je iskoristio njegovu agresivnost, pa je postavio klopku, u koju je uvukao Minucija i njegovu vojsku. U bici kod Geronija 217. pre Hrista Minucijeva vojska se našla u klopci napadnuta sa svih strana, a izvukla se uz teške gubitke tek po dolasku Fabijeve vojske. Odmah nakoon poraza odrekao se diktatorskih ovglaštenja. Poginuo je u bici kod Kane 216. pre Hrista.
Rat sa Istranima[]
Po prvi put imenovan je za konzula 221. pre Hrista zajedno sa Publijem Kornelijem Scipionom Asinom. Vodili su rat sa Istranima, koje su uspešno pokorili.[1]
Kvint Fabije Maksim Kunktator
Komandant konjice[]
Nakon nekoliko Hanibalovih pobeda, a posebno pobede u bici na Trazimenskom jezeru Rimljani su izabrali diktatora Kvinta Fabija Maksima Kunktatora. Marko Minucije Ruf je imenovan za komandanta konjice, tj. diktatorovoga zamenika. Obično bi diktator imenovao svoga komandanta konjice, ali Fabiju je imenovan Marko Minucije kao komandant konjice.[2][3] Fabije je trebao da pripremi obranu Rima u slučaju da Hanibal krene na grad. Marko Minucije Ruf je dobio zadatak da mobilizira 2 rimske i 2 savezničke legije.[4][5] Fabije Maksim je sprovodio strategiju izbegavanja odlučne bitke i napadanja samo tamo gde bi bio u izrazitoj prednosti. Hanibal je nastojao raznim provokacijama da navuče Fabija Maksima u odlučnu bitku, ali Fabije bi odbijao bitku i pratio Kartaginjane sa udaljenosti i stalno manevrisao držeći se višega terena[6] gde kartaginjanska konjica nije mogla da dođe do izražaja. Redovito bi napadali kartaginjanske izdvojene jedinice, posebno jedinice zadužene za snabdevanje. [7] Napadali bi gde god bi bili u prednosti. Hanibal je isprobavao rimsko strpljenje uništavajući im veliku imovinu. Marko Minucije Ruf je bio nezadovoljan Fabijevom strategijom i stalno se zalagao za direktan sukob sa Hanibalom, a Fabija Maksima je nazivao kukavicom.[8]
Minucije ne poštuje Fabijevu strategiju[]
Kartaginjani su na svom putu kroz Apuliju pustošili i pljačkali farme i imovinu, ali Fabije nije intervenisao. Rimska vojska i Marko Minucije kritikovali su Fabijevu defanzivnu strategiju. Hanibal je Geroniju pretvorio u veliko skladište za žito i štalu za zarobljenu stoku.[9] Logor je uspostavio van grada, a grad i logor je učvrstio palisadama i jarkovima.[10] Fabije Maksim je otišao u Rim zbog nekih verskih obaveza ili da utiša napade na njega. Ostavio je Marka Minucija Rufa da komanduje rimskom vojskom i dao mu je instrukcije da sledi Fabijevu strategiju. Nkoliko dana po odlasku Fabija Minucije je sišao sa brda i uspostavio je logor severno od Geronije. Iz novoga logora počeo je da napada kartaginjansku vojsku zaduženu za snabdevanje sa ciljem da Hanibala uvuče u bitku. Kao odgovor na rimske poteze Hanibal je smanjio ljudstvo, koje učestvuje u snabdevanju i držao je vojsku u bojnoj pripravnosti blizu rimskoga logora.
Pobeda Marka Minucija kod Geronije[]
Hanibal je ponovo morao da sve više vojske šalje u snabdevanje, da ne bi kasnije imao nestašica. Marko Minucije Ruf je odmah iskoristio priliku, pa je poslao laku pešadiju i konjicu na vojsku rasutu po poljima. Nakon toga napao je sam kartaginjanski logor, u kome se u tom trenutku nalazila samo trećina vojske. Kartaginjanska konjica je bila odsutna. Hanibal je bio prisiljen da izađe iz logora protiv rimske pešadije. Rimljani su u početku bitke bili uzdrmani početnim napadom Kartaginjana. Međutim u tom trenutku u kartaginjansku pozadinu stiglo je kao podrška Rimljanima 8.000 samnitskih pešaka i 500 konjanika pod komandom Numerija Decija.[11] Brojčano inferiorniji Kartaginjani morali da se povlače, a rimska vojska ih je ganjala, pa je Minucije razmatrao da napadne i sam neprijateljski logor. Ipak dolazak 4.000 Kartaginjana iz okolnih polja pod komandom Hasdrubala[12] smanjio je rimsku prednost, pa se bitka okončala. Tokom bitke poginulo je 6.000 Kartaginjana i 5.000 rimskih vojnika.[13] Hanibal se nakon te bitke našao u izuzetno teškoj taktičkoj situaciji. Rimska vojska je bila brojnija, a Hanibal nije smeo da si dozvoli rat iscrpljivanja, jer za razliku od Rimljana nije mogao lako da dobija pojačanja. Postojala je i opasnost da Rimljani napadnu Geroniju i da Hanibal izgubi sve zalihe, koje je skladištio u Geroniji. Hanibal je zbog toga odlučio da smanji rizik, pa se povukao u glavni logor u Geroniji, a Marko Minucije Ruf je odmah zauzeo njegov napušteni logor.[14]
Hanibal
Dobija status diktatora[]
Rimljani su sa oduševljenjem dočekali vesti da je Marko Minucije Ruf izmanevrisao Hanibala i da je Hanibal bio prisiljen na povlačenje. Dotada je rimska vojska samo gubila sve bitke protiv Hanibala. Celo vreme Kartaginjani su pustošili i pljačkali gde god su hteli. Rimski Senat je tražio način kako da nagradi Minucija u uslovima kada je Fabije Maksim bio rimski diktator. Rimska tradicija nije dozvoljavala uklanjanje diktatora pre isteka njegova mandata. Senat je Minucija izabrao za drugoga diktatora[15] i to je bilo po prvi put u rimskoj istoriji da su imenovana dva diktatora. Fabije je predložio da on i Minucije komanduju naizmenice svakoga drugoga dana ili da podele vojsku. Minucije je odlučio da podele vojsku.[16]
Veliki poraz u bici kod Geronije[]
Kada je saznao za podelu unutar rimske vojske Hanibal je razmatrao mogućnost da uništi deo rimske vojske u odlučnoj bici. Osmislio je taktički plan kako da iskoristi Minucijevu agresivnost i konfiguraciju bojišta. Plan je bio da se pažljivim manevrom Minucije namami i da pomisli da se ponavlja slična situacija poput one, u kojoj je pobedio kraj Geronije. Hanibal je odabrao 5.000 pešaka i 500 konjanika i noć pre bitke posakrivao ih u grupama od po 200 do 300 vojnika.[17] U zoru jedinica kartaginjanske lake pešadije zauzela je brdo blizu rimskoga logora.[18] Marko Minucije Ruf je pomislio da će uslediti manji okršaj, pa je poslao grupu velita da otera Kartaginjane.[19] Hanibalov cilj je bio da dugo održava bitku da niko ne pobeđuje, pa je nastavio da šalje taman toliko vojske da uspostavi ravnotežu.[20] Minucije je zbog toga poslao konjicu, a Hanibal je odmah odgovorio slanjem numiđanske i kartaginjanske konjice. Kada je rimska konjica počela da se povlači Minucije je krenuo sa svoje 4 legije, pa je onda i Hanibal krenuo sa svojom pešadijom. Marko Minucije nije do tada poslao konjicu da izvidi teren oko bojišta. Kada je rimska pešadija počela da se penje uzbrdo bojni poredak su im narušili konjica i laka pešadija, koji su se povlačili.[21] Pre nego što su ponovo uspostavili dobar bojni poredak iz zaseda su iskočile kartaginjanske sakrivene jedinice i napale su izložene bokove i pozadinu Rimljana.[22] Minucijevoj vojsci je pretilo potpuno uništenje, ali spasio ih je dolazak Fabija Maksima Kunktatora sa četiri legije.
Pogibija[]
Minucije je nakon bitke kod Geronija dao ostavku na položaj diktatora i vrhovno zapovedništvo predao Fabiju Maksimu. Marko Minucije Ruf je poginuo u bici kod Kane 216. pre Hrista.
Literatura[]
Reference[]
- ↑ Zonara 8.20
- ↑ Polibije 3.87
- ↑ Livije 22.8
- ↑ Polibije 3.88
- ↑ Livije 22.11
- ↑ Polibije 3.90
- ↑ Polibije 3.90
- ↑ Livije 22.12
- ↑ Polibije 3.100
- ↑ Polibije 3.100
- ↑ Livije 22.24
- ↑ Polibije 3.102
- ↑ Livije 22.24
- ↑ Polibije 3.102
- ↑ Polibije 3.103
- ↑ Polibije 3.103
- ↑ Polibije 3.104
- ↑ Polibije 3.104
- ↑ Polibije 3.104
- ↑ Polibije 3.105
- ↑ Polibije 3.105
- ↑ Polibije 3.105