Претор — уређивање

'''Претор'''  (лат. -{praetor}- )  је после конзула био други по овлаштењима и важности магистрат Римске републике. Припадао је високим магистратима са [[империјум]]ом. За разлику од [[конзул]]а који је имао пратњу од 12 ликтора претор је имао 6 [[ликтор]]а. Бирао се на [[центуријатска скупштина|центуријатској скупштини]]. Првенствени задатак претора била је судска власт. У почетку је постојао један претор, а онда два, од којих је урбани претор био задужен за парнице међу римским грађанима, а перегрински претор за парнице између странаца и римских грађана. Од [[227. пре Христа]] бирају се и додатни претори, који су били задужени за управу над провинцијама, а провинције су се делиле коцком. На крају се број претора попео на 16.

=== Историја   ===
Према [[Цицерон]]у конзули су у прво време називани преторима. Ливије објашњава да су претори по први пут уведени [[366. пре Христа]] да би се [[конзул]]и решили извесних дужности, а првенствено судских.<ref>Ливије 6.42</ref> Те године по први пут су плебејци могли да буду конзули, па је тако створена нова функција претора,<ref>Ливије 6.42</ref> а претори су до [[337. пре Христ]]а били бирани само међу патрицијима. Функција претора у почетку је била слична трећем конзулу, јер би конзули многа овлаштења делегирали преторима. Називали су се и судије, јер су као судска власт судили. Понекад су имали команду над војском док су конзули били одсутни из Рима. У касној републици претори су након престанка мандата могли да служе као пропретори као гувернери неке од римских провинција.

=== Претура   ===
Након проглашења [[Закони Лицинија и Секстија|закона Лицинија и Секстија]] [[367. пре Христа]] један од [[конзул]]а је требао да буде плебејац. Када је изабран први плебејац за конзула патрицији су одбили да прихвате те изборе, па је дошло до компромиса и судска власт је поверена новоуведним преторима, који су били патрицији.<ref>Ливије 6.42</ref> Први претор био је Спурије Фурије, син Марка Фурија Камила, а изабран је [[366. пре Христа]]. Изабрани претор био је курулни магистрат, имао је империј и припадао је високим магистратима. Имали су право да седе на курулној столици и да носе тогу обрубљену широким пурпурним рубом ( -{toga praetexta}- ). За разлику од конзула који је имао пратњу од 12 [[ликтори|ликтора]] претор је имао 6 ликтора. Имали су [[империјум]] у оквиру свога делокруга, али конзул је могао да уложи вето на њихове одлуке. У доба када је било више претора бацањем коцки би се одређивало који претор добија коју провинцију. Чим би се указала потреба претори би добили задатак да предводе војску. Претор се бирао на [[центуријатска скупштина|центуријатској скупштини]].

=== Урбани претор и перегрински претор ===
Током 246. пре Христа Сенат је донео одлуку да се именују два претора. За једнога претора било је превише судскога посла, а било је потребно и да претор командује војском у случају велике опасности док су оба конзула одсутна из Рима. Током [[246. пре Христа]] изабрана су два претора '''урбани претор''' и '''перегрински претор'''. Задатак перегринскога претора  био је да пресуђује у судским споровима између странаца и римских грађана. Урбани претор био је задужен да пресуђује у споровима између римских грађана. Током Другога пунскога рата перегрински претор је због специјалних мисија често био одсутан из Рима. Урбани претор би за то време остајао у граду  посвећен администрацију судскога система. Постојањем два претора један од њих је могао да командује војском у случају  да су оба конзула ван Рима.

===Додатни претори    ===
Како се [[Римска република]] територијално ширила појавила се потреба за додатним преторима. Трећи и четврти претор изабрани су по први пут [[227. пре Христа]] са задатком да обављају управу над Сицилијом и Сардинијом. Пети и шести претор додани су [[197. пре Христа]] за управу над две хиспанске провинције. Од шест претора двојица би остајали у Риму, а провинције би коцком биле додељиване четворици претора. [[Луције Корнелије Сула]] је повећао број претора на осам, а [[Гај Јулије Цезар]] на 10, па на 14 и коначно 16.

===Судска овлаштења  ===
У грађанским парницама претор би или издавао извесне забране на одређено извршење  или би именовао судију. Претор би случајеве предавао судијама одређујући судији предмет спора. Одлука судије била би обавезујућа. У време Диоклецијана нестало је тога двостепенога процеса, па је или претор пресуђивао у читавом процесу или би именовао делегата. У време Римске републике урбани претор би издао годишњи едикт по савету судија. У едикту би поставио услове под којима је могао одобри правни лек. Председаво је и кривичним парницама. Претор би именовао судије, који су били попут пороте и гласали су само крив или није крив.  У тим судовима казна је обично била смртна казна. Претор би током вршења судске дужности седео на курулној столици у трибуналу, који је био део суда, који је претор одвоји за себе и своје сараднике.

==Литература==
*[http://en.wikisource.org/wiki/From_the_Founding_of_the_City Тит Ливије]
*-{Lintott, Andrew (1999). The Constitution of the Roman Republic. Oxford University Press (ISBN 0-19-926108-3)}-

==Референце==
<div class="references-small" style="-moz-column-count: 2; column-count: 2;">
<references/>
</div>
[[Категорија:Римска република]]
[[Категорија:Римски закони]]