Селеук II Калиник (грч. Σέλευκος Καλλίνικος, око 265—225. пре Христа) је био краљ Селеукидскога царства од 246. пре Христа до 225. пре Христа. Син је Антиоха II Теоса. Постао је краљ када му је умро отац под сумњивим околностима. Након серије тешких пораза у рату са Птолемејем III Еуергетом изгубио је велики део Селеукидскога царства, укључујући и старе престолнице Селеукију и Антиохију. Након неколико година вратио је контролу над највећим делом царства. Дао је свом брату Антиоху Хијераксу западне делове Мале Азије на управљање, али од 240. пре Христа морао је да ратује против брата, који је покушао да оснује своју независну краљевину. Партија и Бактрија су искористиле нереде и одвојиле су се од Селеукидскога царства.
Ситуација пре 246. пре Христа[]
Син је Антиоха II Теоса и Лаодике.[1] Када је јула 246. пре Христа умро Антиох II Теос иза њега је остала конфузна династичка ситуација. Имао је двоје деце из првога брака са Лаодиком. Били су то Селеук II Калиник и Антиох Хијеракс, који су у то доба живели у Ефезу. Из другога брака са Береником Фернефор (званом и Береника Млађа), ћерком Птолемеја II Филаделфа, имао је петогодишњега сина, који је живео у Антиохији. Антиох II Теос се одрекао прво жене Лаодике и протерао је у Ефез након мировнога споразума са Птолемејем II Филаделфом, којим је окончан Други сиријски рат. Мировни споразум цементирао је дипломатским браком са Птолемејевом ћерком Береником Млађом. Лаодика је након протеривања започела са бројним интригама против Антиоха.
Династички сукоб[]
Антиох II Теос је 246. пре Христа након смрти Птолемеја II Филадела напустио Беренику и једно време је живео са Лаодиком у Малој Азији. Умро је је 246. пре Христа у Ефесу под мистериозним околностима,[2] тако да постоје сумње да га је Лаодика отровала. Лаодика је тврдила да је Антиох на самртничкој постељи одредио Селеука II за наследника.[3] Селеук II Калиник је признат за краља само у Селеукидској Малој Азији, а Береникин петогодишњи син је признат за краља у срцу царства.[4] Береника је одмах тражила помоћ од свога брата Птолемеја III Еуергета, који је те године наследио оца.
Лаодикин рат (Трећи сиријски рат)[]
Трећи сиријски рат, назван и Лаодикин рат започео је септембра 246. пре Христа. Птолемеј III Еуергет је јурио да помогне својој сестри и њеном сину. Није наилазио на отпор јер је тај део царства подржавао Береникинога сина у борби за селеукидски трон. Птолемеј је освојио не само целу Сирију, него и престолнице Антиохију на Оронту и Селеукију на Тигру. Освојио је подручја и преко Еуфрата и Тигра. Птолемеј је лако освојио највећи део Селеукидскога царства без отпора јер се представљао као заступник легитимних интереса Береникинога сина. Међутим Лаодикине присташе су у Антиохији убиле Беренику Млађу и њенога малолетнога сина,[5] па су тако обесмислили Птолемејеву интервенцију.
Птолемеј се због метежа у Египту морао повући.[6] То је омогућило Селеуку II Калинику да под своју контролу врати велики део Селеукидскога царства. Изгледа да је до 242. пре Христа Селеук Калиник поново контролисао територије до Еуфрата, где је основао град Калиник. За време Птолемејеве инвазије започела је према Аријану и побуна у Партији.[7]
Покушао је да врати контролу и над приморским градовима, који су се одметнули од њега.[8] Међутим у тим поморским операцијама је имао много мање успеха. Његова флота је страдала у бродолому, а он сам је једва спасио свој живот.[9] Убрзо је поново смогао снаге да започне операције против Птолемеја, али био је тешко поражен. Птолемеј је освојио делове Киликије, Јоније и Памфилије до 241. пре Христа. Заузео је највећи део Коиле Сирије и антиохијску луку Селеукију Пијерију.
Рат браће (Рат са Антиохом Хијерксом )[]
Селеуков млађи брат Антиох Хијеракс је најпре управљао западним делом Мале Азије, а касније се понашао попут независна владара, иако му то Селеук није признао. Селеук II Калиник је свом брату понудио суверенитет његових територија у замену за подршку у рату са Птолемејем Еуергетом.[10] Антиох Хијеракс је одбио понуду, јер се надао да ће цело Селеукидско царство бити његово.[11] Због тога није помогао брата, него је кренуо да ратује против њега. Селеук II Калиник се нашао у рату на два фронта, са својим братом и са Птолемејем Еуергетом.
Даљња дешавања су јако слабо позната. Након окончања Трећега сиријскога рата и склапања десетогодишњега мира са Птолемејем[12] могао је да ратује само против брата. У почетку је био успешан и победио је Антиоха у великој бици у Лидији. Након тога заузео је готово целу Лидију сем Сарда и Ефеза. Владари Понта и Каподокије Митридат II од Понта и Аријарат III били су традиционални селеукидски савезници, али у том рату стали су на страну узурпатора. У другој бици код Анкире (Анкаре) 240/239. пре Христа у Галатији Антиох Хијеракс је имао много галских најамника и поред тога подржавао га је Митридат II од Понта. Селеук Калиник је изгубио битку, погинуло му је 20.000 војника, а и сам је једва побегао.
Рат у Партији[]
Селеук је подузео један поход на исток са намером да поново покори побуњену Партију. Бактрија и Партија су искористиле нереде у Селеукидском царству и одвојиле су се. Партија за разлику од Бактрије, није више била хеленистичка држава. Селеук је доста дуго толерисао независност побуњених провинција. Чаша је прелила меру када је Партија освојила и Хирканију. Селеук II Калиник се помирио са губитком Бактрије, али је настојао да врати Партију под своју власт, па је због тога склопио савез са Диодотом I. Савез је цементиран дипломатским браком Диодота и Селеукове сестре. Краљ Партије Арсак I победио је Селеука у једној великој бици.[13] Та битка се дуго славила у Партији као дан независности. Селеук је након тога морао да се врати на запад због нових немира. Арсак I је искористио предах да изгради нове тврђаве, ојача градове и регрутује нову војску.[14]
Наставак рата двојице браће[]
Након Селеукова пораза у Малој Азији и његове заузетости ратом на истоку Атал I и Антиох Хијеракс су наставили да се боре за контролу Мале Азије. Атал I је био успешнији, тако да је успоставио контролу над највећим делом Мале Азије до Таур планина. Антиох Хијеракс се након пораза окренуо поново против свога брата. Наставио се рат двојице браће, али о тим догађаима има мало информација. Рат је окончан одлучном Селеуковом победом у Меспотамији. Антиох Хијеракс се након тога склонио у Кападокији код свога таста Артамена.[15] Одатле је побегао на Птолемејев двор, али Птолемeј га је утамничио, јер је настојао да одржава добре односе са Селеуком Калиником.[16] Антиох Хијеракс је касније побегао из затвора. Атал I је заузео готово све селеукидске територија у Малој Азији.
Смрт[]
Селеук је покушао да врати под своју контролу територије, које је Атал преузео. За време тога похода случајно је пао са коња и погинуо је 225. пре Христа.[17] Владао је 21 годину. Наследио га је старији син Селеук III Кераун, који је убијен након само две године власти. Тада је на власт дошао млађи син Антиох III Велики.
| Претходи: Антиох II Теос |
Краљ Селеукидскога царства Селеук II Калиник 246–225 пре Христа |
Следи: Селеук III Кераун |
Литература[]
- Јустин
- Паусанија
- Апијан, Сиријски ратови
- The Cambridge Ancient History, Volume 7, Part 1: The Syrian/Egyptian wars and the new kingdoms of Asia Minor, H.Heinen, 2008
- J.D. Grainger, A Seleukid prosopography and gazetteer, BRIL 1997, ISBN 9004107991 Линк