Историјска енциклопедија
Advertisement

За остале особе истога имена погледајте Спурије Постумије Албин (вишезначна одредница)

Спурије Постумије Албин (лат. Spurius Postumius Albinus, до 180. пре Христа) је био римски војсковођа и политичар. Први је као конзул 186. пре Христа открио и обавестио Сенат о култу Баханалија, који се из Етрурије раширио по Риму. По наређењу Сената заједно са другим конзулом жестоко је по целом Апенинском полуострву прогањао и кажњавао припаднике Баховога култа. Изабран је за аугура 184. пре Христа.

320px-Magnasco, Alessandro and Spera, Clemente - Bacchanalian Scene - 1710s

Рана каријера[]

Изабран је 189. пре Христа за урбанога и пререгринскога претора.[1][2] Квинт Фабије Пиктор је изабран за претора Сардиније, али пошто је он био фламен његовој дужности се успротивио Публије Лициније Крас Див као понтифекс максимус, па је Фабије Пиктор био присиљен да одустане од Сардиније, а заузврат је добио дужност пререгринскога претора.[3] Спурије Постумије је онда обављао дужност само урбанога претора. Када је Луције Бебије на путу за Хиспанију погинуо у нападу Лигура Спурије Постумије је по налогу Сената отишао у Етрурију да би пренио поруку Публију Јунију Бруту, да преузме Хиспанију.

Баханалијска завера[]

Изабран је 186. пре Христа за конзула заједно са Квинтом Марцијем Филипом.[4] Спурије Постумије је сазнао за Баханалије, окултне мистерије у које је био инициран велики број Римљана.[5] О тајном култу се сазнало тек када су и многи чланови елите постали следбеници култа.[6] Култ се један Грк раширио у Етрурији.[7] Учесници култа би се састајали ноћу, када би се уз гласну музику препуштали пијанкама, ноћним похотама и оргијама.[8] Чланови култа су били окривљени за многа кривична дела и убојства. Тајни култ је убијао оне учеснике, који се не би повиновали захтевима да се групно препусте ноћним похотама и оргијама.[9] Култ се из Етрурије раширио по Риму. Спурије Постумије је први информисао Сенат о Баханалијама. [10] Сенат је издао посебну одлуку (senatus consultum de Bacchanalibus), којом је забранио Баханалије као посебну опасност за безбедност Римске републике. Наложио је да се најстроже казне учесници, а посебно вође и да се траже не само по Риму.[11] Конзулима Спурију Постумију Албину и Квинту Марцију Филипу поверен је задатак и дата су ванредна овлаштења да истраже и сузбију Баханалије.[12] Нудила се награда свима, који би откривали учеснике. Постављене су страже на свим римским капијама, да би се спречио бег припадника култа. Спурије Постумије је као своју конзулску провинцију раније добио Лигурију, али због сузбијања Баханалија уопште није отишао у Лигурију.[13] Око 7.000 људи је оптужено за учешће у култу.[14] Многи су успели да побегну из Рима пре хватања. Од оних, који су ухапшени у Риму већина је осуђена на смрт, а мањи део је осуђен казном затвора.[15] Спурије Постумије је отишао и у друге градове тражећи припаднике култа и уништавајући њихова светилишта.

Аугур[]

Спурије Постумије је за време истраге Баханалија пропутовао целу Италију и основао је две колоније Сипонт и Буксентум.[16] Урбани претор је одредио трочлану комисију за насељавање тих градова. Спроводио је изборе за конзуле и за преторе за 185. пре Христа и тада су за преторе изабрана два његова рођака Аул Постумије Албин Луск и Луције Постумије Темпсан.[17] Спурије Постумије је 184. пре Христа изабран за аугура.[18] Умро је релативно млад 180. пре Христа. [19]

Претходи:
Гај Фламиније Млађи и Марко Емилије Лепид
Конзул Римске Републике
заједно са Квинтом Марцијем Филипом
186. пре Христа

Следи:
Апије Клаудије Пулхер (к. 185. пре Хр.) и Марко Семпроније Тудитан


Литература[]

Референце[]

  1. Ливије 37.47
  2. Ливије 37.50
  3. Ливије 37.50-51
  4. Ливије 39.6
  5. Ливије 39.8-14
  6. Ливије 39.13
  7. Ливије 39.8
  8. Ливије 39.8
  9. Ливије 39.8
  10. Ливије 39.14
  11. Ливије 39.14
  12. Ливије 39.14
  13. Бренан стр.204
  14. Ливије 39.17
  15. Ливије 39.18
  16. Ливије 39.23
  17. Ливије 39.23
  18. Ливије 39.45
  19. Ливије 40.42

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Advertisement