Фулвија

Фулвија Флака Бамбула или Фулвија (лат. Fulvia Bambula, Fulvia Bambaliae, око 83—40 пре Христа) је била супруга три истакнута римска политичара у периоду позне Републике, а то су били Публије Клодије Пулхер, Гај Скрибоније Курион и Марко Антоније. Сва тројица су били популари, трибуни и Цезарове присташе и преко њих је Фулвија остваривала властите политичке амбиције. Најпознатија је по улози у каријери Марка Антонија и по томе како је покренула Перусијски рат 41– 40 пре Христа. Била је прва Римљанка чији лик се појављује на новцу.

Фулвија

Рани живот

Фулвија је рођена или у Риму или у Тускулу, а датум рођења није забележен у античким изворима. Фулвији су потицали из Тускула. Њен деда је Гај Грах, а бака Лицинија Крас. Фулвији су били једна од најистакнутијих римских плебејских фамилија. Фулвија је била једино дете Марка Фулвија Бамбалија и Семпроније Тудитани. Њен отац добио је надимак Бамбалио, тј муцавац због оклевајућега говора. Њен деда са мајчине стране би је Семпроније Тудитан, кога је Цицерон описивао као луђака, јер је знао са говорнице да баца новац народу.

Прва удаја за Клодија Пулхера

Око 62. пре Христа удала се за Публија Клодија Пулхера. Са њим је имала сина Публија Клодија Пулхера и ћерку Клодију Пулхру, која се касније удала за Октавијана Августа. Клодије Пулхер је био популар, који је био изузетно популаран међу становништвом града. Плутарх га је сматрао демагогом. Најчувенији је као Цицеронов непријатељ због учешћа у Бона Деа афери. Клодије се 62. пре Христа обукао као женско и ушао је у кућу Јулија Цезара за време светога ритуала Бона Деје, који су изводиле само жене. Клодије је био оптужен за светогрђе, па се бранио да тога дана није био у Риму, али Цицерон је на суду успешно срушио његов алиби, што је означило почетак доживотнога непријатељства Цицерона и Клодија. Клодије се 52. пре Христа кандидовао за претора, а жестока предизборна кампања против Тита Анија Милона ескалирала је у насиље. Милон и његова дружина убили су Клодија 18. јануара 52. пре Христа на Апијановоме путу. Фулвија је тада вукла Клодијево мртво тело улицама Рима и великим жалопојкама је потакла руљу да преузме његово тело и да га кремирају у сенату. Фулвија и њена мајка Семпронија присуствовале су Милоновом суђењу, а Фулвија је била и последњи сведок тужилаштва. Милон је био осуђен на протеривање. Фулвија је након Клодијеве смрти преузела његове лојалне присташе. Она је за Клодијеве присташе предстваљала симбол и подсећала је на њега, а политички утицај, који је на тај начин добијала предавала је својим следећим супрузима.

Марко Антоније

Удаја за Скрибонија Куриона

Фулвија се по други пут удала за Гаја Скрибонија Куриона 52-51 пре Христа. Курион је био изузетно популаран међу плебејцима. Није био из тако истакнуте фамилије као што је био Клодије, али био је богатији. Каријеру је започео као оптимат, али након што се оженио за Фулвију придружио се популарима и наставио је са Клодијевом популарском политиком. Постао је значајан за Цезарове и Клодијеве присташе. Током 50. пре Христа изабран је за народнога трибуна. Учествовао је и погинуо у Цезаровом рату у Северној Африци против Јубе I. Током грађанскога рата Цезарова војска је преузела Апенинско полуострво, па је Фулвија највероватније била у Риму или крај њега. Имала је двоје деце са Клодијем и једно дете са Курионом.

Удаја за Марка Антонија

Након Курионове смрти у Африци Фулвија је и даље била веома значајна удовица, јер је потенцијалном супругу обезбеђивала значајну политичку подршку Клодијеве клијентеле, а могла је и да обезбеди новац и политичку организацију. Фулвија се 47. или 46. пре Христа удала за Марка Антонија. С друге стране њихов непријатељ Цицерон тврдио је да су њих двоје били у вези још од 58. пре Христа. Цицерон је о њиховој вези написао Филипике, да би тако напао Марка Атонија. Тврдио је и да се Антоније оженио због Фулвијинога новца. У време женидбе Марко Антоније је био успешан политичар, био је трибун 49. пре Христа, командовао је деловима Цезарове војске и био је командант коњице 47. пре Христа. Као пар представљали су завидну политичку силу тадашњега Рима. Имали су два сина Марка Антонија Антила и Јула Антонија. Према Плутарху Фулвија је имала велики политички утицај на Марка Антонија и она је владала са њим. Фулвија је бранила Антонија од Цицеронових напада и одржавала је његову популарност међу војском. Спречавала је и ометала успон Октавијана Августа, У ствари она је задржала подршку ранијих Клодијевих присташа, а Марко Антоније је ту подршку ојачавао јавно се појављујући са Клодијевом децом. Преко Фулвије Марко Антоније је могао да користи Клодијеве присташе у сукобу са Долабелом. Након Цезарова убојства Марко Антоније је постао најмоћнији човек у Риму, а Фулвија је била укључена у његове политичке комбинације. Марко Антоније је био у поседу свих Цезарових докумената, па је могао да их користи да би се изгласали закони, који му одговарају. На тај начин Марко Антоније и Фулвија су стекли огромну моћ. Она је наводно пратила Антонија у његов војни логор у Брундисију 44. пре Христа. Док је Марко Антоније децембра 44. и поново 41. пре Христа био ван земље Цицерон је спроводио кампању са циљем да га се прогласи државним непријатељем. Фулвија је покушавала да блокира Цицеронове декларације скупљајући подршку за Марка Антонија.

Фулвија са Цицероновом главом, рад Павела Сведомскога

Улога у проскрипцијама

Марко Антоније, Октавијан и Марко Емилије Лепид оформили су Други тријумвират 43. пре Христа и започели су са проскрипцијама, прогонећи политичке противнике. Да би учврстила политички савез Фулвијина ћерка Клодија Пулхра удала се за младога Октавијана. Фулвија је активно учествовала у проскрипцијама многих Антонијевих и Октавијанових противника. Многи су били погубљени, јер их је мрзила, али исто тако погубила је многе, да се домогне њихове имовине. Када је дошла у посед Цицеронове главе према Касије Диону пљувала је на њу и пробадала језик својим укосницама. Ипак спасила је доста оних, који би јој исплатили велики новац, а уместо њих на своје таблице исписала би имена других.

Свађа са Октавијаном

Током 42. пре Христа Октавијан и Марко Антоније напустили су Рим да би гањали Цезарове убојице Марка Јунија Брута и Гаја Касија Лонгина. Фулвија је остала иза њих, као најмоћнија жена у Риму. Фулвија је фактички контролисала Рим. Публије Сервилије и Луције Антоније су номинално били конзули 41. пре Христа, али стварну власт је држала Фулвија, па ни Сенат, а ни народна скупштина није могла да донесе одлуку, са којом се она није слагала. Убрзо након тога тријумвири су поделили провинције, тако да је Марко Емилије Лепид добио провинције на западу, а Марко Антоније је отишао у Египат, где се срео са Клеопатром VII. Октавијан се 41. пре Христа вратио у Рим, да би поделио земљу Цезаровим ветеранима, али приликом поделе земље свадио се са Фулвијом и Луцијем Антонијем, јер Антонијевим ветеранима није осигурао одговарајући део. Октавијан се тада развео од Фулвијеве ћерке Клодије Пулхре враћајући је као девицу. Фулвију је оптужио да тежи врховној власти. Октавијан је настојао да не направи отворени раскид са Марком Антонијем, па је Фулвију и Луција Антонија оптуживао да делују супротно жељама Марка Антонија. Фулвија се бојала да Октавијан поделом земље задобија лојалност војске на рачун Марка Антонија, па је због тога стално путовала и обраћала се ветеранима подсећајући их на Антонијеве заслуге. Покушавала је да одгоди расподелу земље до Антонијевога повратка, да би два тријумвира могла да заједнички деле захвалност војске.

Перусијски рат (41-40 пре Христа)

Фулвија се удружила са Луцијем Антонијем и супростављала се Октавијану. Тај сукоб је ескалирао у Перусијски рат. Луције Антоније је почео и да помаже велепоседницима, који су били оштећени расподелом земље и због тога је још више долазио у сукоб са Октавијаном. Фулвија је осим тога била љубоморна због везе Марка Антонија са Клеопатром, па јој је сукоб био сигуран начин да Марка Антонија врати у Рим. За рат су осим тога значајан узрок били себичне амбиције војсковођа и њихова неспособност да контролишу војску. Фулвија је заједно са Луцијем Антонијем подигла 8 легија да би ратовали за Антонијева права против Октавијанових у Перусијском рату. За кратко време заузели су Рим 41. пре Христа. Луције је организовао своју војску у Пренести, али онда се повукао у Перусију (Перуђа), где га је онда опседао Октавијан. Луције је чекао да му у помоћ дођу Антонијеве легије из Галије, али та војска није била сигурна око тога ко командује, па нису помогли Луцију. Из Галије су у околину Перусије дошли Публије Вентидије Бас, Гај Асиније Полион и Луције Мунације Планк и ту су чекали команду одсутнога Марка Антонија, али пошто до тога није дошло они су опседнутима помагали са великим оклевањем. Фулвија је из Пренесте организовала слање помоћи Луцију Антонију у Перусију. Након двомесечне опсаде Октавијан је прислио Луција Антонија на предају фебруара 40. пре Христа.

Смрт

Фулвија је након предаје Перусије побегла са децом у Грчку. Са Марком Антонијем се срела у Атини, а он је био разочаран њеним вођењем рата. Марко Антоније је отпутовао у Рим са би се нагодио са Октавијаном. Фулвија је умрла у Сикиону на Пелопонезу од непознате болести. Након њене смрти Марко Антоније и Октавијан су сву кривицу приписивали само њој. Након Фулвијине смрти Марко Антоније се оженио Октавијаном сестром Октавијом, демонстрирајући на тај начин помирење са Октавијаном. Међутим више никад није повратио позицију и утицај, који је имао пре тога.

Литература

• Касије Дион
• Апијан, Грађански ратови
• Плутарх Антоније
• Цицерон, Филипике,Говори против Марка Антонија
• Цицерон, За Мила
• Allison Jean Weir, A Study of Fulvia, Classics Graduate Theses, Published by Queen's University, 2007
• Huzar, Eleanor G. (1978). Mark Antony: A Biography. Minneapolis: University of Minnesota Press, ISBN 0-8166-0863-6
• Eck, Werner; translated by Deborah Lucas Schneider; new material by Sarolta A. Takács , The Age of Augustus. Oxford: Blackwell Publishing 2003, ISBN 9780631229582

Референце

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]